Profesor Marković u emisiji GrađaNIN: Evropeizacija u Srbiji dostigla vrhunac između dva svetska rata

Profesor je govorio o knjizi "Srbija i Balkan, tri veka sa Evropom" - poslednjem delu petoknjižja o odnosima Srbije sa Evropom.

"Što se tiče ove knjige, pokušaj je bio da se da odgovor kako je tekao evropski kulturni transfer, drugim rečima, kako je tekla evropeizacija Srbije od vremena Dositeja Obradovića do današnjeg dana. To je veoma popularan koncept u evropskoj istoriografiji koji je počeo da se  primenjuje prvo na nemačko-francuske odnose, a onda i šire", objasnio je profesor Marković. 

Prema njegovim rečima, taj koncept pokazuje kako su pojedine zemlje Evrope u tom procesu evropskog transfera ispratile prenos ideja, tehnologija, načina života i da se sve to na neki način uobličavalo u nešto što bismo danas mogli da nazovemo evropskim kulturnim prostorom. 

Kako kaže, za Srbiju je taj proces evropskog kulturnog transfera krenuo 1830. godine kad je dobila autonomiju.

"Od prve prestonice, koja je tada bio Kragujevac se širila evropeizacija, uglavnom rekama, znači da je najviše uticaja imala na Šabac, Beograd i Smederevo. Od tada do danas kreće taj evropski kulturni transfer za Srbiju", rekao je sagovornik u emisiji GrađaNIN.

Srbija i Balkan su ovoj knjizi opisani kao deo Evrope, prvenstveno krenuvši od Krita.

"Ovde konkretno govorimo o moderni, o poslednjih 200 godina, srpska kultura je bila najbliža onome što bismo mogli nazvati evropski kulturni prostor između dva svetska rata, tada je evropeizacija dosegla vrhunac", objasnio je Marković. 

Prema njegovim rečima, tada nije bilo nikakve sumnje da li je naša država deo Evrope ili ne. 

"Nikada se, ipak, nismo potpuno udaljili. Paradoksalno je kad ste politički daleko od nekog evropskog momenta, a kulturno niste potpuno udaljeni", rekao je naš sagovornik.

Emisiju GrađaNIN pogledajte u videu: 

Komentari (0)