Strah od rata, bolesti, gubitka posla...: Živimo li u vremenu "tihih trauma"

Danas, više nego ikada, strah nije samo reakcija na fizičku opasnost, već i odraz duboke nesigurnosti - od rata, bolesti, ekonomske nestabilnosti, usamljenosti, do straha od sutrašnjeg dana.

Živimo li u vremenu "tihih trauma", kada se bol ne vidi, ali se svakodnevno oseća?

O tome su u emisiji "Tražim reč" govorile dr Sarah Zorica Mitić i urednica i voditeljka vesti Newsmax Balkans Marijana Marković, kao i pravna savetnica Jelena Škodrić, koja se u program uključila iz Pariza.

"Lični strahovi prisutniji od globalnih"

Tema koja je obuhvatila i lična iskustva i psihološke mehanizme pokazala je da su strahovi današnjeg čoveka, iako modernije upakovani, zapravo vrlo slični onima od pre jednog veka.

Marijana Marković priznaje da se trudi da u svom poslu ne podleže svakodnevnom pritisku loših vesti.

"Kada se dese neke krucijalne stvari, pa moraju da budu deo vesti, naravno da ćemo ih objaviti, ali inače ne pribegavamo tome. Ima možda jedna ili dve ružne vesti u danu. Otkad radim ovde, odmorila sam se. Više sam fokusirana na ono što se dešava kod nas, nego na događaje u Gazi ili Ukrajini. Naravno da me sve to brine, ali sam više usmerena na naše društvo i to koliko smo podeljeni", rekla je.

Dodaje da su lični strahovi, oni svakodnevni, mnogo prisutniji od globalnih.

"Brinem zbog svoje dece - da li su sigurni, srećni, voljeni, kako izgleda njihov put do škole, da li su gladni", iskrena je Marijana.

"Neprijatelj kada počne da upravlja nama"

Da je strah prirodan i duboko ukorenjen u ljudsku psihu, objasnila je dr Sarah Zorica Mitić.

"Strah nije naš neprijatelj. On je napravljen da bude naš odbrambeni mehanizam. To je najuniverzalnije ljudsko osećanje - samo se ne plašimo svi istog", istakla je.

Prema njenim rečima, naš nervni sistem se kroz milione godina prilagođavao kako bi nam pomogao da preživimo, ali je u savremenom svetu došlo do toga da strah postaje prekomeran i koči nas umesto da nas štiti.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Strah ima mnogo oblika i može da se transformiše iz korisnog osećanja u prepreku. Nije potrebno da vas neko savetuje, već da prepoznate da mehanizme za smirivanje već imate u sebi. U svima nama postoje milioni godina iskustva preživljavanja. Kao što su preživeli naši preci, preživećemo i mi. Strah je prijatelj dok nas štiti, a postaje neprijatelj kada počne da upravlja nama", objasnila je Mitić.

Ona je podsetila i na Maslovljevu piramidu potreba, ističući da naš nervni sistem nije napravljen da zadovoljimo luksuz, već da preživimo.

"Ljudi se danas najviše plaše neizvesnosti i naglih promena. Strah od rata, strah od bolesti, strah od gubitka posla - sve su to stari strahovi u novom ruhu. Ono što je novost jeste strah od socijalne izolacije. Imamo sve više usamljenih ljudi, i dok živimo u modernom dobu, mi i dalje nosimo stare, primitivne strahove u sebi", navela je ona.

"Kolektivna otpornost naroda"

Putem video-poziva iz Pariza u emisiju se uključila Jelena Škodrić, koja je govorila o tome kako se globalni strahovi odražavaju na svakodnevni život u Francuskoj.

"Trenutna politička situacija je, blago rečeno, nestabilna. Nedavno je, treći po redu, premijer dao ostavku. Nesigurna politička scena dodatno je pogoršana makroekonomskom situacijom - na primer, time što je američki predsednik Donald Tramp uveo nove tarife. Sve to stvara osećaj neizvesnosti koji se prenosi i na finansijska tržišta, a zatim i na život običnih građana", objasnila je ona.

Jelena navodi da, kada investitori žive u strahu, cela ekonomija staje.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Svi su zadržali dah i čekaju da vide šta će se desiti. Dok se ne pojavi osećaj sigurnosti, niko se ne pomera sa mesta. Društvo stagnira. Radim u multinacionalnoj firmi i veoma je primetno koliko ljudi iz različitih država različito reaguju na krize. Na primer, kolege iz Finske ubeđene su da je treći svetski rat pred nama, dok su Francuzi više fokusirani na unutrašnje socijalne probleme. Mi iz Srbije, s druge strane, to doživljavamo kao još jedan dan u nedelji. Navikli smo na neizvesnost", ukazala je Škodrić.

Prema njenim rečima, sposobnost da se ostane pribran u kriznim situacijama često zavisi od istorijskog i kulturološkog konteksta.

"Narodi koji su prošli kroz ratove i velike krize naučili su da veruju da će i sledeću oluju preživeti. To je neka vrsta kolektivne otpornosti koja se prenosi generacijski", rekla je.

"Naš nervni sistem zna kako da preživi"

Sarah Zorica Mitić složila se sa Jelenom i istakla da trauma nikada nije ista za sve.

"Trauma je individualan doživljaj. Strah nas često drži izolovanim i sužava naše vidno polje jer telo reaguje po principu - bori se ili beži. Strah pokreće mehanizam koji nas zatvara u sebe. Ali važno je da znamo da naš nervni sistem ima milione godina iskustva. On zna kako da preživi. Preživeli smo i preživećemo", poručila je.

Strah, iako neizbežan, može biti i signal da nešto u nama traži promenu. Strah od rata, strah od gubitka, strah od budućnosti - svi oni ukazuju na potrebu da pronađemo stabilnost u svetu koji je neprestano u pokretu.

Emisija "Tražim reč" još jednom je otvorila temu koja dotiče svakog čoveka.

Dok živimo u vremenu "tihih trauma", naučiti da prepoznamo i razumemo sopstveni strah možda je najvažniji korak ka slobodi. Jer, kao što je dr Mitić rekla, "strah je prijatelj dok nas štiti, ali postaje neprijatelj kad nas zarobi".

Celu emisiju pogledajte u videu:

Komentari (0)