Osvetnička pornografija: Između zakona, etike i društvene odgovornosti

Koliko smo licimerni kao društvo i gde su granice pitali smo goste nove epizode emisije Tražim reč, a to su Jelena Pavićević, bračni savetnik i medijator, Ivan Simić, advokat i Darko Kenig, aktivista za ljudska prava.

"Ovo je naša realnost, ovo nije ništa novo, ovo je privuklo pažnju i postalo učestalije, jer je bilo nekih slučajeva za kratak period, to ne znači da ranije nisu postojale takve situacije ili da ih neće biti u budućnosti. Vrlo je važno da pravilno sagledamo situaciju, pre svega u smiski nedozvoljenosti takvog ponašanja i negde podizanja svesti da je to zakon sankcionisao i da postoje kazne koje su oredviđene za to delo. To je što se tiče pravde i zakona i naknade štete potencijalne, ali sa druge strane ono što je bitnije jeste da treba obratiti pažnju na žrtve pogođene takvim delovanjem, pritom ne mislim samo na žrtve čiji su snimci i fotografije bez dozvole objavljeni, već mislim na okruženje tog lica, pre svega na maloletnu decu, supružnici ali i na širu porodici i kolege koji su na ovaj ili onaj način vrlo pogođeni", rekla je Jelena Pavićević.

Printscreen: Newsmax Balkans

Osim pravne strane, pitanje digitalne odgovornosti i sadržaja na internetu sve je veći izazov. U vreme kada jedna objava može postati viralna za nekoliko minuta, teško je u potpunosti izbrisati tragove nečije intime.

"Problem sa ovakvim delovanjem je što jedna objava na internetu, može ostati trajno zabeležena, u vršnjačkom vajber grupama često se rade skrin šotovi i ne postoji potpuna mogućnost brisanja iz sistema, uvek ostaje negde zabeleženo u nečijem telefonu, na internetu, na mejlu može neko ostaviti svoju kopiju i zadržati taj neki oblik snimka ili fotografije, ne znači da će dalje zloupotrebiti ali može iznova gledati što je narušavanje nečije privatnosti i intime. Poslednjih par dana sam sedela u društvu gde se nije desilo da se nismo dotakli ove teme. Da li smo licimerni? To je sad na nama, ali smo svi kliknuli i pročitali", rekla je Pavićević.

S druge strane, mediji i društvene mreže imaju značajnu odgovornost u načinu na koji izveštavaju i reaguju na ovakve slučajeve. Aktivisti upozoravaju da granica između informisanja javnosti i narušavanja privatnosti mora biti jasno povučena.

"Ranije smo imali neki vid cenzure i uređivačku politiku, za internet to ne postoji. Postoji tamo neki moderator ali vi morate opet sami da prijavite da bi se to uklonilo i verujem da ako je to nešto sa mnogo pregleda društvene mreže ni neće hteti odmah da sklone. Ono šta mislim je da mediji nisu smeli da prenesu tu vest jer je jedno od osnovnih ljudskih prava pravo na privatnost zar ne? Iako stave inicajale ko je šta rekao, džabe kada se već zna ko je sve umešan. Ja sam takođe tokom svog rada dobijao pretnje i bljuvotine na svom Fejsbuku, fotomontaže, i kada se to vama dešava, tek tada shvatite kolko ste vi zapravo nemoćni da bilo šta uradite", rekao je Darko Kenig, aktivista za ljudska prava.

Printscreen: Newsmax Balkans

Društvo, smatraju sagovornici, mora da preispita sopstvenu ulogu u širenju ovakvih sadržaja. Klik koji deluje bezazleno, zapravo doprinosi sekundarnoj viktimizaciji žrtava i održava nasilje u digitalnom svetu.

"Baš zbog licimerstva, hajde da vidimo ko će od nas da se odupre i da ne pogleda, ne samo iz znatiželje već i zbog nekog preispitivanja i nekih svojih vrednosti i pogleda na život. Ja ne volim da sudim bilo kome, šta god ja mislio, a o nekim stvarima mislim gore od većine, ali ne sudim zato što su me život i profesija naučili da ništa u životu nije crno i belo. Jedino opasnije i gore od neistine je poluistina", naveo je Simić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Iako zakon postoji i predviđa sankcije za neovlašćeno objavljivanje intimnih sadržaja, borba protiv osvetničke pornografije ne završava se u sudnici. Potrebna je šira društvena promena počevši od medija, koji moraju da poštuju etičke standarde, do svakog pojedinca koji odlučuje da li će kliknuti, podeliti ili stati na stranu žrtve.

Komentari (0)