(VIDEO) Veran Matić: Novinari pod pritiskom, hronično bolesni i plaćeni ispod republičkog proseka

Matić ističe da je na tradicionalne postulate novinarstva uticala tehnologija, posebno na vesti, i da se stvari u novinarstvu jako brzo menjaju.

"Četrdeset godina sam u novinarstvu i ovo što se sada dešava u medijima je jedno veliko ubrzanje. Promene su kvantitativne ali ne i kvalitativne, a novac jako utiče na ono što će se pojaviti na ekranima", kaže sagovornik Newsmax Balkans.

Kao primer, navodi Insajder, još dok je bio u okviru programa B92.

"Insajder je napunio 20 godina postojanja. U vreme kada je nastao bio je premijum program, a tih pet, šest emisija koje su se radile tokom čitave godine, sa novinarima istraživačima, bile su kvalitetne, danas je sve površnije. Nekada, kada su istraživačke emisije Insajdera emitovane, ulice su bile puste i sledećeg dana se moglo očekivati neko hapšenje", kaže Matić.

Dodaje da danas postoji više od 12 informativnih kanala, što je, kaže, nezapamćeno i da su informativni kanali postali važni  ovom društvu iz političkih razloga.

Matić naglašava da u borbi za gledaoce nije dovoljno samo promeniti format, što je jedan deo priče, ali da je sadržaj najvažniji.

"Jako je malo programa koji su sa empatičnim, pozitivnim pristupom. Vesti treba da počinju dobrim vestima, jer se svi mi nalazimo u vrtlogu negativizma, što mentalno šteti naciji", ističe Matić.

"U komercijalnim medijima vlada površnost"

On kaže da nove generacije ne prate medije na televizoru, već na mobilnom telefonom, dakle "iz ruke".

"Podaci govore da je na primer dramatično pala gledanost Dnevnika RTS, jer je sve manje gledalaca koji se informišu preko TV ekrana. Zato, nije ni čudo što političari sve više posežu za društvenim mrežama. Ako hoćeš da pokrivaš, kao ciljnu grupu,  mlađu populaciju, moraš da otvoriš Tik Tok", smatra Matić.

On kaže da u komercijalnim medijima vlada površnost i da je nešto moralo da ostane sveto.

"U moru lažnih vesti, zabrinut sam za takav proces informisanja tradicionalnog društva. Javni servis je imao obavezu da emancipuje ali je ušao u trku sa komercijalnim medijima i samim tim svoj program podredio tome. Društvene mreže vam daju mogućnost da imate i po 100.000 pratilaca, što je dobro ali  ne razumem zašto se oni međusobno ne povezuju i da te objave onda prati dva miliona ljudi", kaže naš sagovornik.

Novinarstvo pod pritiskom

Matić ističe da i pored sve veće uloge veštačke inteligencije, za koju kaže da  olakšava posao i da se veoma ozbiljno koristi, novinarstvo je pod "užasnim pritiskom". Rezultate tog pritiska vidi u tome da je sve manje medija.

"Govorim to iz iskustva, jer često obilazim Srbiju. Ako nađete privatni medij, obično je u njemu zaposlena žena koju muž vozi na snimanja, a on je i snimatelj, i obično imaju iznad 50 godina. To što snime, šalju nekom i tako žive i rade", navodi Matić.  

U emisiji "Sinteza" objašnjava zašto novinarstvo u praktičnom smislu umire.

Printscreen: Newsmax

"Mi smo pravili analizu o mentalnom stanju novinara Srbije prošle godine i šokirali se rezultatima. Od nekih 200 ispitanika čak 30 odsto je za neku vrstu mentalne pomoći, psihijatra, ili  urgentnu stručnu pomoć, a 60 odsto ima neku hroničnu bolest, čiji je uzrok stres. Kada smo pitali novinare zašto ne potraže stručnu pomoć, govorili su da nemaju novca, a ni vremena. Novinari su plaćeni ispod republičkog proseka i od pritisaka na poslu nemaju vremena za sebe, što je poražavajuće", kaže Matić.

Problem i politička polarizacija

Kao problem, ističe da u Srbiji postoji politička polarizacija koja ide dotle da pojedini političari neće da gostuju na nekim medijima.

"To je nešto što je ušlo u praksu, a regulator, koji treba da bude REM, neće da se meša u svoj posao”, kaže Matić.

Pretnje novinarkama u porastu 

Matić upozorava da su pretnje novinarima u porastu i to najviše preko društvenih mreža.

"Naročito, raste broj vređanja koleginica. Novinarke su ugrožene pretnjama putem interneta u 70 odsto od ukupnog broja slučajeva", ističe Matić.

On se obavezao da će se Stalna radna grupa za bezbednost novinara tematski baviti ugrožavanjem bezbednosti novinarki.

"Očekujemo i da će Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal uspeti da identifikuje one koji su pod različitim pseudonimima pretili", navodi Matić.

Printscreen: Newsmax

Mišljenja je da je potrebno što pre menjati i krivični zakonik, ali je potrebna i solidarnost u samoj profesiji.

"Potrebno je da i sami novinari, odnosno mediji, prestanu sa targetiranjem svojih koleginica i kolega, kroz tekstove koji obiluju lažima, uznemirujućim porukama i izjavama", kaže Matić.

U prvih devet meseci ove godine, po evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, formirana su 44 predmeta u vezi sa pretnjama i napadima na 38 novinara, a od toga je 17 novinara i 22 novinarke, koje su posebno ugrožene pretnjama putem interneta, zaključio je Matić.

Komentari (0)