Hoće li Srbija uvoziti otpad iz drugih zemalja: Godišnje proizvedemo oko 2,5 miliona tona smeća, 10 odsto se reciklira

Evropske zemlje koje žele da se reše otpada slale bi ga kod nas uz opravdanje da mi obradom možemo da ga iskoristimo kao gorivo, ali upravo ovaj predlog je naišao na dosta nerazumevanja.

Kako bi otpad završio tačno tamo gde treba, a naša životna sredina ostala koliko-toliko dobra postoji Zakon o upravljanju otpadom koji nalaže šta sve mora da se ispoštuje.

Smeće se redovno prikuplja iz domaćinstava, firmi i javnih površina kako ga ne bi bilo po ulicama. Drugo, razvrstavanje i tretman - papir, plastika, organski otpad - sve se odvaja kako bi se recikliralo ili bezbedno obradilo.

Treće, deponije, ali samo sanitarne primaju ono što ne može da se iskoristi da zemlja i voda ostanu čisti.

Tu je i odgovornost - gde firme moraju da vode računa o ambalaži i proizvodima da ne stvaraju probleme. I na kraju, tu je inspekcija koja kontroliše i kažnjava one koji krše pravila.

Proizvedemo oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada

Međutim, prošli zakon podrazumevao je sve ove segmente jasno i konkretno, dok je sa nacrtom novog zakona došlo do promene i otvaranja više opcija kod jedne tačke kako bismo se uskadili sa evropskim standardima.

Ta tačka i najsporniji deo novog zakona je segment tretmana otpada, jer proširene odredbe o njihovoj preradi i korišćenju kao goriva otvaraju mogućnost da se u Srbiju uvozi otpad i iz drugih zemalja.

Printscreen: Newsmax Balkans

Srbija godišnje ima oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada, taj otpad koji većinski dolazi iz domaćinstava u proseku od 70 odsto završi na deponijama i to onim divljim u većini slučajeva, a svega 10 procenata se uspešno reciklira.

U Srbiji ima oko 12 sanitarnih deponija. One služe da bezbedno odlože otpad koji se ne može reciklirati ili obraditi da bi se sprečilo zagađenje zemlje, vode koju pijemo i vazduha koji dišemo.

Nažalost, kod nas ima mnogo više divljih, nelegalnih deponija, čak 3.000 na prostoru naše zemlje, na kojima svakodnevno završi hiljade tona otpada. Na tim mestima smeće se gomila po poljima, šumama i pored puteva. 

To sve izuzetno zagađuje životnu sredinu, što ugrožava zdravlje ljudi. Kada uzmemo sve ovo u obzir i brojke, postavlja se pitanje pored našeg smeća gde bismo još bili sa uvezenim iz drugih zemalja?

Prema novom nacrtu zakona kažu uvezeni otpad Srbija bi mogla da spali i koristi kao gorivo, čime bi se smanjila upotreba fosilnih energenata, ali, ako se ne gradi infrastruktura i ne kontroliše sam proces, ovo može brzo da postane velik ekološki problem.

Procena i kontrola

Šta može da bude rešenje? Ovo bi uspelo ako bi se svaki uvezeni otpad, koji uđe u zemlju, prvo proverio da li je bezbedan i da li možemo da obezbedimo reciklažu.

Ako ne postoji kapacitet - otpad ne može da se primi.

Tretman i reciklaža

Svi otpadni materijali koji stignu moraju se obrađivati u reciklažnim centrima ili specijalizovanim postrojenjima, a ne odlagati na divlje deponije ili spaljivati bez kontrole.

Cilj je da se otpad vrati u proizvodnju ili preradi i postane resurs, ne problem.

Transparentnost i kontrola u praksi

Prijem i tretman otpada mora da bude javno vidljiv i kontrolisan - komunalne inspekcije, udruženja i građani treba da imaju uvid u šta dolazi u zemlju i kako se obrađuje.

Samo uz kontrolu i jasna pravila Srbija može bezbedno da upravlja dodatnim otpadom.

Komentari (1)

Miloš

Stvarno je zastrašujuće da pored ovolikog đubrišta nerešenog i rešenog, mi uvozimo otpad.

pre 6 dana

1 0 Odgovori