Više od 356.000 osoba sa invaliditetom živi u Srbiji: "I dalje se grade objekti koji im nisu pristupačni"

Jedan od njih je pristupačnost, za koju je neophodno strateško planiranje na nivou države i lokalnih samouprava.

Šta je urađeno i šta tek treba da se uradi na donošenju strategije pristupačnosti, kao preduslova za stvaranje društva jednakih mogućnosti?

Jelena Betulić iz Kragujevca istakla je da je nepristupačnost u okruženju najveći problem osoba sa invaliditetom, piše RTS.

"To nisu samo fizičke barijere"

Pristupačnost, između ostalog, definiše projektovanje i izgradnju objekata za nesmetano kretanje i pristup svim građanama.

"To nisu samo fizičke barijere, to je pristup javnim objektima, javnim uslugama, informacijama za ljude sa senzornim invaliditetom, korišćenje javnih prostora, javnih površina", dodala je predsednica Centra za samostalni život OSI Kragujevac Milena Stojanović.

A to se ne dešava preko noći. Za to je potrebna jasna strategija države i lokalnih samouprava.Taj iskorak napravio je Novi Sad, koji je pre više od decenije izradio i primenjuje strategiju opšte pristupačnosti.

Foto: Envato

"U smislu, recimo, urbanističke infrastrukture danas ima spuštene ivičnjake i dostupno je svima. Taktilne staze se postavljaju po nekim novim standardima, s obzirom na to da zakonodavna regulativa u Republici Srbiji to ne definiše na način na koji bi trebalo da to definiše",  istakla je Bojana Rudić Počič iz Tima za pristupačnost Novog Sada.

Srbija je ratifikovala sve međunarodne dokumente u domenu pristupačnosti.

"Treba da planiramo i gradimo pametno"

Kragujevac se navodi kao primer dobre prakse, finansira projekte Udruženja osoba sa invaliditetom, rad pedesetak asistenata, kombi prevoz.

Prostora za napredak, ima.

"Veliki broj objekata ima pristupačan prvi korak do ulaza, ali nema lift za spratove ili neke druge stvari, kao što su indukcione petlje, kao što su titlovi, kao što su zvučne najave", naveo je pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava Gordana Damnjanović.

Foto: Envato

Mnogo je urađeno na usaglašavanju domaćeg zakonodavnog okvira, ali i dalje je mnogo izazova u njegovoj primeni, saglasni su nadležni.

"Mi se i dalje suočavamo sa tim da se grade novi objekti koji nisu pristupačni. Jedini način da se to reši jeste da država stane iza toga i kaže - mi++ sada pametno gradimo, pametno projektujemo, pametno planiramo, tako da što manji broj ljudi ima barijere u svakodnevnom životu", izjavila je predsednica UO Saveza za pristupačnost Srbije Ljupka Mihajlovska.

Pored arhitektonskih, barijere u ostvarivanju prava i marginalizacija, svakodnevnica su osoba sa invaliditetom. Povreda načela jednakih prava i obaveza, zabranjena je Zakonom.

Komentari (0)