Zašto postajemo "stara nacija": Skoro 55 odsto porodica ima jedno dete, ekonomska situacija nije glavni razlog

Srbija je već duže vreme u problemu - sve je manje dece, postajemo staro stanovništvo. Prema poslednjem popisu, rode se 9,2 bebe na svakih 1.000 stanovnika, dok je 14,9 ljudi umrlo.

Populacija se smanjuje za oko šest ljudi na 1.000 stanovnika godišnje.

Stopa prirodnog priraštaja je u minusu i to -5,7‰.

Za razumevanje toga u kom pravcu idemo je i podatak da je prosečna starost majke pri rođenju prvog živorođenog deteta bila je 29,1 godina.

Dakle, sve kasnije se žene u Srbiji odlučuju za dete.

Problemi sa neplodnošću

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da svaka šesta osoba u reproduktivnom dobu ima problem sa neplodnošću.

To se dešava i kod nas, a stručnjaci ukazuju da pada plodnosti jednim delom uzrokuje upravo fenomen odložene reprodukcije kada se osoba kasnije odluči da ostane u drugom stanju. Istakao je da su reproduktivne šanse manje ukoliko se ljudi za roditeljstvo odluče u kasnijem životnom periodu.

Printscreen: Newsmax Balkans

I oni koji se odluče da imaju decu, imaju ih po jedno ili dvoje.

U Srbiji 54,3 odsto porodica ima jedno dete. Dvoje dece skoro pa duplo manje od toga, 36,1 odsto porodica ima dvoje dece. Samo 7,8 porodica da decom ima troje, a četvoro i više dece izuzetno, izuzetno malo - manje od dva odsto porodica.

Printscreen: Newsmax Balkans

Svakome je svoja muka najveća, ali situacija nije mnogo bolja ni u regionu.

Bolji smo od evropskog proseka, a po broju dece po ženi iza Srbije u komšiluku su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.

Prednjače Medveđa, Tutin, Sjenica

Stručnjaci su izračunali da je potrebno da svaka žena rodi 2,1 dete.

Slikovito to znači da 20 parova, odnosno 20 žena treba da rodi ukupno 42 deteta, što je ekvivalent fertilitetu od 2,1 dete po ženi i omogućava očuvanje populacije na dug rok.

Printscreen: Newsmax Balkans

Posledice su brojne. Udeo starijih u ukupnom broju stanovnika raste, to znači manje radne snage, manji ekonomski rast, veći pritisak na penzioni i zdravstveni sistem.

Zato nam i treba Nacionalni program o fertilitetu, koji će kako se najavljuje podrazumevati i finansijsku podršku porodicama koje se bore za potomstvo.

Da ekonomska situacija ipak nije glavni razlog za manju stopu rađanja govori i podatak da najmanji prosečan broj živorođene dece imaju stanovnici Beograda i tu su opštine sa najvišim nivom prosečnih primanja u Srbiji, Stari grad, Vračar, Savski venac, kao i stanovnici Novog Sada sa manje manje od 1,2 deteta u proseku.

Najveći prosečan broj živorođene dece zabeležen je u Medveđi, Tutinu, Sjenici, Preševu, Prijepolju, Bojniku i Novom Pazaru više sa više od 1.6 dece u proseku.
Stanko, to govore podaci, a videćemo i da li će Nacionalna strategija doprineti da brojke budu bolje.  

Komentari (0)