Srbija jedina u regionu nema Zakon o nestalima: Porodice tragaju za istinom 34 godine

Dodatno zabrinjava i politizacija procesa rešavanje sudbine nestalih, pre svega iz Zagreba i Prištine, poručuju iz Komsije za nestale. Porodice nestalih upozoravaju i da, posle više decenija, Srbija jedina u regionu nema zakon o nestalima.

Tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije nestalo je oko 40.000 ljudi, procenjuje se, najviše civila. Šta se dogodilo s četvrtinom nestalih, do danas nije utvrđeno, piše RTS.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

Otac devojčice ubijene u "Ribnikaru": Svako dete koje je povučeno i izdvaja se iz grupe, danas je opasno

Otac devojčice ubijene u masakru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" Anđelko Aćimović istakao je da da je zabrana korišćenja mobilnih telefona ključna u prevenciji alarmantnih situacija poput nedavne kada je preteća poruka nađena u Osnovnoj školi "Nadežda Petrović".

19:17Pre 150 d10.12.2025.

Autor

Društvo

Zašto postajemo "stara nacija": Skoro 55 odsto porodica ima jedno dete, ekonomska situacija nije glavni razlog

Srbija će dobiti Nacionalni program o fertilitetu. Taj plan bi prema najavama mogao značajno da poboljša i u lečenju steriliteta. Gde smo po pitanju nataliteta i zašto postajemo "stara nacija"?

18:48Pre 150 d10.12.2025.

Autor

Mirjana Miodrag Božin iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih s prostora bivše Jugoslavije kaže da mnoge porodice više od 34 godine žive u neizvesnosti.

"Čekanje istine i pravde traje jako dugo. Mnogi su nas napustili i ostavili su nam obavezu da pronađemo njihovog sina, brata, oca, majku i da ih dostojanstveno sahranimo", navela je ona.

Šta je ključno u potrazi

Otvaranje zahteva za traženje i davanje krvi za DNK analizu ostaju ključni u potrazi, poručuju iz Crvenog krsta. Ta organizacija nastavlja da pomaže porodicama nestalih među kojima su i članovi njihovog tima.

"Ne zaboravljamo ni na nestale iz svojih redova, doktora Andriju Tomanovića, humanitarca i volontera, člana rukovodećih organa Nacionalnog društva i Crvenog krsta Kosova i Metohije i Milorada Dejanovića, službenika Crvenog krsta Kačanik koji su 1999. godine prisilno odvedeni i nestali bez traga i o čijoj sudbini ni dan danas ne znamo ništa", kaže generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović.

Ni tri decenije nakon sukoba, u mrtvačnicima u Hrvatskoj nije identifikovano 900 tela, u Bosni i Hercegovini 1.650, dok u Pritšini 350 tela čeka utvrđivanje identiteta.

Još se čeka i ekshumacija iz registrovanih grobnih mesta i istraživanje lokaliteta za koje postoje određena saznanja da bi u njima mogle biti srpske žrtve.

Politizacija procesa

"Dinamika koja nas prati zadnjih godina je nešto što nas brine. Imamo ozbiljnu politizaciju ovog procesa kada su u pitanju Zagreb i Priština. Ponašaju se orkestrirano skoro identično. Ne poštuju potpisane sporazume, protokole, radna pravila, mehanizme kroz koje smo do 2001. godine rešili - preko 2.000 slučajeva je rešeno u Hrvatskoj, preko 1.900 je rešeno na prostoru Kosove Metohije. Upravo kroz mehanizme gde smo zajedno radili", rekao je predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović.

Zakon koji bi porodicama olakšao potragu ali i omogućio neku vrstu nadoknade, takođe se čeka godinama.

Nacrt je završen početkom godine ali je zbog personalnih promena u resornom ministarstvu javna rasprava pomerena, pa samim tim i glasanje o mogućim zakonskim rešenjima.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)