Između duboke podeljenosti i političkog uticaja: Šta su pokazali izbori za Visoki savet tužilaštva

Izbori za pet članova Visokog saveta tužilaštva (VST), prvi održani nakon ustavnih promena iz 2022. godine, sprovedeni su na 13 biračkih mesta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, uz izuzetno veliku izlaznost tužilaca. Iako su pojedini mediji zabeležili izlaznost i do 100 odsto na pojedinim biračkim mestima, deo stručne i političke javnosti upozorava da novi sastav Saveta ne garantuje suštinske promene u radu tužilaštva.

Šulkić: Bez samostalnosti nema poverenja građana

Šulkić je ocenio da izbori ne bi smeli da znače ništa drugo osim dosledne primene zakona i jačanja samostalnosti tužilaštva, ali je upozorio na navode o političkom uticaju tokom samog izbornog procesa.

Printscreen: Newsmax BalkansDejan Šulkić

"Vršiti uticaj na rad tužilaštva ili na izbore za Visoki savet tužilaštva je nedopustivo. Medijski izveštaji ukazuju da je takvih pokušaja bilo, a jedino što građani mogu da očekuju jeste samostalno tužilaštvo, koje striktno primenjuje zakon i vraća poverenje javnosti", rekao je Šulkić u emisiji "Otvori oči".

On je dodao da se ne mogu smatrati stvarnim reformama eventualne personalne promene na čelu tužilaštva, ukoliko se ne promeni način rada i odnos prema političkom uticaju.

Cvejić: Izbori su pokazali duboku podeljenost među tužiocima

Sa druge strane, advokat Aleksandar Cvejić istakao je da su izbori pokazali duboku podeljenost unutar tužilačke zajednice.

"Imamo gotovo potpunu podelu, blizu odnosa 50:50 među tužiocima. Iako se govori o pobedi 'četiri prema jedan', razlike u glasovima su bile minimalne", ocenio je Cvejić, dodajući da je izborni sistem problematičan.

Prema njegovim rečima, posebno je sporno to što broj kandidata ne mora da bude veći od broja mesta koja se biraju, kao i neujednačena težina glasova.

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandar Cvejić

"Imate situaciju da 13 tužilaca Vrhovnog tužilaštva bira jednog člana Saveta, dok više od 450 osnovnih tužilaca bira dva. To je anomalija koja ne postoji u drugim profesijama i ozbiljno dovodi u pitanje ustavnost sistema", ocenio je Cvejić.

Govoreći o samostalnosti tužilaštva, Cvejić je naveo da je ona u praksi teško ostvariva.

"Tužilaštvo je uvek vezano za državu više nego što bi trebalo. Potpuna samostalnost sudstva je ideal, ali tužilaštvo je specifično i uvek podložno određenim pritiscima", rekao je on.

Najavljene izmene zakona i strah od koncentracije moći

Sagovornici su se osvrnuli i na najavljene izmene pravosudnih zakona, uključujući i zakon o borbi protiv organizovanog i visokotehnološkog kriminala.

Iako u dostupnim predlozima ne postoji odredba kojom bi se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) formalno stavilo pod nadležnost Višeg javnog tužilaštva, Šulkić upozorava da bi u praksi moglo doći do jačanja hijerarhijske kontrole.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Ti zakoni koncentrišu moć i mogu dodatno podrivati samostalnost tužilaštva, pre svega iznutra. Posebno ako se ovlašćenja budu faktički slivala na pojedine glavne tužioce", smatra Šulkić.

Na pitanje da li se nakon izbora mogu očekivati disciplinski postupci ili smene, Cvejić kaže da do toga neće doći.

"Ne verujem u osvetničke poteze, jer bi to bilo vidljivo i kontraproduktivno. Pobednici će morati da pokažu dosta razuma i spremnosti na kompromis“, rekao je on.

Sagovornici su se složili da visoka izlaznost predstavlja pozitivan signal, ali da sama po sebi ne znači i stvarni iskorak.

"Ako se nešto i dobilo ovim izborima, teško je reći da je to suštinski dobro. Bez promena izbornog sistema i jasnih garancija samostalnosti, ovo može ostati samo nastavak postojećeg institucionalnog okvira", zaključio je Cvejić.

Gostovanje Dejana Šulkića i Aleksandra Cvejića pogledajte u videu:

Komentari (0)