"Ne jačamo vojsku da bismo nekoga napadali": Da li je 75 dana obaveznog vojnog roka dovoljno za potpunu obuku regruta?

Nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će u narednih godinu i po dana ljudski kapaciteti Vojske Srbije biti povećani za oko 30 odsto, dok će ostali kapaciteti biti udvostručeni.

Istovremeno, ministar odbrane Bratislav Gašić potvrdio je da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije spremni za vraćanje obaveznog vojnog roka, za šta je već pripremljeno i zakonsko rešenje.

O tome šta stoji iza ovih odluka, kakva je bezbednosna situacija u okruženju i da li je Srbija suočena sa realnim pretnjama, govorio je za Newsmax Balkans general-major u penziji Luka Kastratović.

Prema planu Ministarstva odbrane, vojni rok bi trajao 75 dana, uz novčanu nadoknadu, a u svakoj generaciji bilo bi oko 5.000 regruta. Kastratović priznaje da taj period nije dovoljan za potpunu vojnu obuku, ali smatra da je povratak vojnog roka neophodan.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Verovatno nije dovoljan za kompletnu obuku, ali je važno da se sistem ponovo uspostavi. Ljudi će imati osnovnu obuku, zatim vežbe, a kasnije će se sistem dograđivati", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, vraćanje vojnog roka nije izraz želje za ratom, već jačanja odbrambenog sistema kao faktora odvraćanja.

"Ne jačamo vojsku da bismo nekoga napadali, već da bismo imali sposobnost da se odbranimo. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove", kaže Kastratović.

Stanovništvo kao ključ odbrane

Sagovornik naglašava da se bezbednost ne odnosi isključivo na ratne scenarije, već i na mirnodopske situacije poput elementarnih nepogoda ili unutrašnjih kriza.

"Odbrambeni sistem ima dva podsistema - vojnu i civilnu odbranu. Ako je stanovništvo obučeno, onda imate moral, snagu i sposobnost da odgovorite i na poplave, i na vanredne situacije, i na druge opasnosti", ističe Kastratović i upozorava da Srbija ima čitave generacije mladih ljudi koji nikada nisu prošli osnovnu vojnu obuku.

Na pitanje da li je planirani broj regruta dovoljan za odvraćanje potencijalnog protivnika, Kastratović odgovara da brojke same po sebi nisu presudne.

"Naravno da taj broj nije dovoljan u apsolutnom smislu, ali pokazali smo tokom NATO agresije da narod koji se bori za slobodu ne može biti poražen", kaže on, podsećajući da je Srbija tada bila suočena sa višestruko jačim protivnikom.

Kosovo, region i razlozi za oprez

Govoreći o bezbednosnim izazovima u regionu, Kastratović ističe da Srbija ne može da ignoriše pitanje Kosova i Metohije.

"Srbija nije priznala Kosovo i Metohiju. Kurti i Seljimi, uz pomoć Amerikanaca, rade na tome da se Srbi sa tog prostora proteraju. Kada Srba tamo više ne bude, ko će da se bori za Kosovo i Metohiju?", pita on, povlačeći paralelu sa sudbinom Srba u Hrvatskoj.

On podseća da, prema Rezoluciji 1244, KiM predstavlja sastavni deo Srbije, ali da se ta rezolucija, kako kaže, u praksi ne poštuje.

Kao dodatni problem navodi naoružavanje kosovskih snaga i podršku koju Priština, prema njegovim rečima, dobija iz pojedinih država regiona i šire.

Komentari (1)

Boja

Nije dovoljno!

pre 18 sati

0 0 Odgovori