"Nasilnih maloletnika sve više": Ko treba da reaguje ako počinioci krivičnih dela nisu punoletni

Istražujemo, da li je naš sistem zaštite spreman da odreaguje u svakom slučaju prijave nasilja i koja karika je u tom sistemu najslabija. 

Kada se nasilje u porodici desi, u očima javnosti na udaru kritika uglavnom je najpre Centar za socijalni rad. Šta rade, da li su pratili slučaj, znali su za problem, su komentari koje zabrinuti građani najčešće upućuju na tu adresu. 

To jeste adresa u koju se sliva sve i od koje se očekuje sve. Centar ipak, nije jedini u lancu onih koji treba da reaguju. Tu su i policija, i tužilaštvo.  

Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović rekla je za Newsmax Balkans da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici propisao obaveznu koordinaciju i da je cilj da se spreči da dođe do takvih propusta.

"Ali kada imate maloletnika kao počinioca nasilja u porodici tu nije samo policija, centar za socijalni rad, već i posebni policijski službenici koji se bave maloletničkom delikvencijom, tužilac koji je zadužen za slučajeve maloletnika, tako da tu treba da bude jedan širi krug profesionalaca koji treba da bude uključen u tu vrstu koordinacije", istakla je Macanović.

Nedovoljno psihologa

Nedostatak specijalizovanih stručnjaka jedan je od problema sa kojima se centri susreću. 

Psiholog Zoran Musterović pojasnio je da postoji sud za maloletnike, postoji u Ministarstvu unutrašnjih poslova odeljenje za maloletnike, ali da službe koja je u Centru za socijalni rad zadužena za maloletnike više nema.

"To je jedna od slabosti centara za socijalni rad, a imamo i manjak psihologa, kao i specijalnih pedagoga koji su najsposobniji za vođenje tretmana i osposobljavanje maloletnika za neki kasniji život koji bi bio mnogo više socijalizovan, nego što je do tad", konstatovao je naš sagovornik.

Na kraju i na početku svega je i psihološka procena nasilnika, jer nasilničko ponašanje ne nastaje odjednom. Kada su maloletnici u pitanju, situacija je komplikovanija.

"Nasilnih maloletnika sve više"

U evropskim zemljama akcenat je na radu sa porodicama, ukazuje porodični psihoterapeut Sanja Đurđević.  

"Radi se puno sa porodicama. Dakle, taj maloletnik se ne posmatra samo kroz krivično-pravnu prizmu, da se procesuira, kazni, da se smisle neke sankcije, nego se radi terapija sa porodicama. Kod nas ne postoje ni specijalizovani preventivni programi, pogotovo ne specijalizovani za nasilne maloletnike, a njih je zapravo sve više", rekla je Đurđević.

Po slovu zakona, svaki prijavljeni slučaj nasilja u porodici se razmatra na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnik tužilaštva, policije i centra za socijalni rad.

Na sastanku se planiraju mere zaštite i podrške. Osoba koja prijavi nasilje ima pravo da prisustvujete sastanku. Stručnjaci kažu i to da su predviđeni mehanizmi dobri, ali da ih je potrebno odgovorno i brzo primenjivati u praksi. A praksa ako zataji u makar jednom slučaju, može imati kobne posledice.

Komentari (0)