Rak prostate u Srbiji je treći najčešći tumor: Godišnje oboli oko 3.000, a premine 1.000 muškaraca
Od raka prostate, jednog od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca, u Srbiji godišnje oboli oko 3.000 dok bitku sa ovom bolešću izgubi 1.000 muškaraca, pa je to treći najčešći maligni tumor kod muškaraca iza raka pluća i debelog creva.
I ovog novembra, koji je poznat kao mesec posvećen muškom zdravlju, Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) pokreće kampanju dizanja svesti o raku prostate pod sloganom "Rak prostate: ne čekaj simptome - zakaži pregled", navodi se u saopštenju.
"Ovim sloganom želimo da poručimo muškarcima da su redovni urološki pregledi ključni, jer pacijenti često nemaju nikakve simptome u ranoj fazi bolesti. Kada se rak prostate otkrije u ranom stadijumu procenat izlečenja je izrazito visok i to je najvažnija poruka", objašnjava predsednik UMOS-a i rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Davorin Radosavljević.
Kako se navodi, faktori rizika za razvoj raka prostate uključuju stariju životnu dob, porodičnu anamnezu, to jest slučajeve obolevanja u porodici, kao i etničku pripadnost, što znači da se na njih ne može delovati, i zato je važno rano otkrivanje ove bolesti.
Rana dijagnoza utiče na tok i prognozu bolesti, a u kasnijim fazama bolesti značajna je primena savremene terapije.
"Ove godine smo dobili inovativnu terapiju za metastatski hormon zavisni karcinom prostate o trošku RFZO i tako je obezbeđena terapija metastatske bolesti u svim fazama jer od pre nekoliko godina imamo dostupne lekove i za kastraciono rezistentne tumore. Primenom ovih lekova se odlaže progresija bolesti i produžava životni vek pacijentima", rekao je Radosavljević.
Direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Zoran Džamić rekao je da muškarci stariji od 50 godina treba jedanput godišnje da obave urološki pregled, kao i pre 45. godine ukoliko u porodici imaju slučajeve ove maligne bolesti.
Koje analize su neophodne?
"Potrebno je uraditi PSA test iz krvi (prostata specifični antigen, protein koji se sintetiše samo u prostati) i otići na pregled kod urologa. Povišena vrednost PSA ne mora da znači odmah da je u pitanju najteža dijagnoza, ta povišena vrednost može biti posledica benignog uvećanja prostate ili zapaljenskog procesa. Zato je važno da pacijent poseti urologa kako bi uradio kompletan pregled", rekao je Džamić.
Prvi simptomi koji mogu ukazati na rak prostate, dodaje on, su poremećaji u kvalitetu mokrenja.
"Pacijent ima otežano i učestalo mokrenje, noćno mokrenje, kao i krv u mokraći, i potrebno je da se pacijent odmah obrati lekaru. Ukoliko dijagnostika pokaže da se radi o raku, procenjuje se proširenost bolesti, a zatim konzilijum donosi odluku o najboljem načinu lečenja. Ako je bolest lokalizovana na samu prostatu, bez metastaza, može se izlečiti. Hirurgija, to jest odstranjenje cele prostate je zlatni standard u lečenju ranog karcinoma", rekao je Džamić.
Dodao je da je poslednjih 15 godina zabeležen značajan napredak u lečenju raka prostate uvođenjem savremenih hirurških metoda, uz korišćenje novih generacija lekova za različite faze bolesti. "Ovi moderni pristupi pokazali su se kao visokoefikasni, a pacijenti ih obično dobro podnose. Zahvaljujući naporima države danas se rak prostate u Srbiji leči na istom nivou kao i u drugim evropskim zemljama", zaključio je Džamić.
Suzana Matković iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije navela je da koju će terapiju preporučiti pacijentu, zavisi od stadijuma bolesti, kao i od životnog doba i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
"Cilj savremene terapije jeste da rak prostate prevede u hroničnu bolest uz koju će oboleli moći nesmetano da obavlja svoje aktivnosti. Republički fond za zdravstveno osiguranje je prepoznao potrebu i 2024. godine stavio na Listu lekova ARTA lekove, inovativnu terapiju za lečenje metastatskog hormonski osetljivog karcinoma prostate. Ovi lekovi značajno odlažu napredovanje bolesti i produžavaju život i što je vrlo važno za pacijente ali i njihove bližnje, kvalitet života pacijenata je očuvan, kao i socijalne i radne aktivnosti", rekla je ona.
Stručnjaci pozivaju muškarce da brinu o svom zdravlju i jedanput godišnje odu na pregled kod urologa, dodaje je se u saopštenju.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Sadu uhapsili su A. V. (2004) iz Temerina, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštila je Policijska uprava Novi Sad.
Italijanske trupe u rezervnom sastavu KFOR stigle su u AP KiM, kako bi u narednim mesecima pomogle u očuvanju mira i stabilnosti na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999, saopšteno je iz KFOR.
Policija u Beogradu će podneti Prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u redovnom postupku po Zakonu o javnom redu i miru, protiv I. P. (70) zbog narušavanja javnog reda i mira.
V. d. direktora Vazduhoplovne akademije Miroslav Lepir demantovao je navode o masovnim ostavkama i gubitku sertifikata u ovoj državnoj obrazovnoj instituciji. Lepir je istakao da su medijski izveštaji o navodnih 15 ostavki nosilaca sertifikata i povlačenju dozvola netačni.
Srbija će 2100. godine imati svega 3,7 miliona stanovnika, za razliku od 2024. u kojoj je prema popisu bilo 6,7 miliona, navedeno je u studiji Ujedinjenih nacija (UN) "World Population Prospects 2024".
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) saopštila je da su ispunili svoje zahteve pošto su četiri meseca bili sami bez podrške drugih profesija i grupacija u štrajku i protestima.
U crkvi Ružici na Kalemegdanu u Beogradu održana je sveta liturgija i osvećena je voda povodom obeležavanja hrišćanskog praznika Krstovdana, nakon čega je održano viteško plivanje podno Beogradske tvrđave.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da nema dilemu da će 20. januara biti nastavljena školska godina i da bi sve drugo bila čista politika.
Komentari (0)