Od dipfejka do krivičnog dela dečje pornografije: Kako zakon odgovara na zloupotrebu veštačke inteligencije?

Platforme su pod lupom, a algoritmi pod sumnjom. Koliko je problem ozbiljan svedoče podaci britanske policije koja mesečno uhapsi oko 1.000 osumnjičenih pedofila.

Veštačka inteligencija, uz brojne dobre strane i benefite, otvorila je i novi prostor koji duboko prodire u sferu digitalnog zlostavljanja. Sadržaj koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece može da se generiše bez stvarne fotografije i bez prepoznatljive žrtve ali, sa stvarnim i opasnim posledicama.

Kako je za Newsmax Balkans rekao Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, samo prikazivanje dece koje su animirana i veštački generisana, navodi na to da se pedofilija dovodi u zakonski okvir gde neće biti i ne može da bude kažnjiva.

"Sa druge strane, pedofilija može dodatno da ugrožava decu time što ljudi koji jesu pedofili svoje nagone zadovoljavaju na taj način. Ti ljudi će u nekom momentu želeti da podignu lestvicu, a to je da dođu u direktan fizički kontakt sa detetom", upozorava naš sagovornik. 

U Srbiji zakon još ne prepoznaje AI-generisan sadržaj. I tu dolazi do pravne problematike - da li ono što je veštački kreirano može da bude jednako opasno kao stvarni zločin?

"Zakon ne prepoznaje terminologiju poput veštačke inteligencije" 

Prema rečima Bojane Nikolić iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, ni evropske države nisu baš bile spremne na sve to, ali sada reaguju.

"Država Srbija u smislu zakona i regulative zakona, ne prepoznaje terminologiju poput veštačke inteligencije i poput dip fejka. Sve se to prebacuje na momenat dečije pornografije ili neke druge termine koje mogu da se iskoriste da bi se to krivično delo kvalifikovalo", pojasnila je ona. 

Printscreen: Newsmax BalkansBojana Nikolić

Sa druge strane, Jurić smatra da nije moguće da se bilo kakav zakonski okvir sprovodi na način na koji se to do sada radilo u svim zemljama sveta, a to je da se na svakih pet, šest ili deset godina menja Krivični zakonik.

"Napredak tehnologije, pa i u oblasti kriminala, toliko je munjevit i brz da jedan zakon u jednoj državi to ne može da isprati", ukazao je naš sagovornik. 

Zloupotreba ima i među tinejdžerima 

Nikolić ukazuje da je digitalni prostor postao mesto gde je granica između počinioca i žrtve zamagljena. Zloupotreba se sve češće dešava i među tinejdžerima i to kroz deljenje, manipulaciju i pritisak u vršnjačkim grupama.

"Ono što ne vidimo zapravo je najstrašnije u celoj ovoj priči. O zloupotrebi ne možemo govoriti samo u kontekstu devijantne strukture-pedofila, već se zloupotreba dešava i od strane tinejdžera", smatra ona. 

Printscreen: Newsmax BalkansIgor Jurić

Naš sistem, na ovakav sadržaj reaguje uglavnom po prijavi građana, a organizacije koje se bave bezbednošću dece potom slučajeve prosleđuju nadležnim institucijama i međunarodnim partnerima.

Jurić tvrdi da im relativno stiže veliki broj prijava od samih građana, gde im oni prijavljuju sadržaje koje mogu naštetiti samom detetu.

"Mi kao organizacija, tačnije Net patrola, taj zahtev prosleđujemo Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala", zaključio je sagovornik Newsmax Balkans. 

Ako britanska policija svakog meseca hapsi oko 1.000 osumnjičenih pedofila, a gotovo trećina dece u Srbiji dolazi u kontakt sa pornografskim sadržajem na internetu, jasno je da ovo više nije marginalni problem – već alarm za čitavo društvo.

Komentari (0)