(VIDEO) Maternji jezik gluvih je znakovni jezik: Više od trideset hiljada građana Srbije ima problema sa sluhom

Zamislite svet u kome ne čujete nijedan zvuk. To je svet više od trideset hiljada građana Srbije. Za njih je srpski pisani jezik tek drugi jezik kojim se koriste. Maternji jezik gluvih je srpski znakovni jezik.

"Najveći rezultat u istoriji Saveza je usvajanje Zakona o upotrebi znakovnog jezika u Republici Srbiji. Naravno, zakon nije savršen, trebalo bi da ima neke dopune i izmene, ali je to zaista jedini dokument koji imamo, a koji priznaje znakovni jezik kao izjednačen sa govornim jezicima, što je vrlo važno", ističe Mihailo Gordić, predsednik Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

U Savezu su ponosni i na sedam socijalnih preduzeća, koja su osnovali tokom SFRJ, kao i na Festival kulturno-umetničkih društava gluvih Srbije, koji traje već 47 godina.

"Ljudi su često iznenađeni: Pa, kako to gluvi mogu da igraju? Ali, mi osećamo vibracije, pa kažemo da gluvi čuju, odnosno osećaju muziku na svoj način", dodaje Gordić.

Potrebe gluvih i nagluvih osoba su različite. Predsednik Saveza gluvih i nagluvih Srbije kaže da ni društvo ni sistem ne prepoznaju da su gluve osobe osobe sa invaliditetom.

Foto: Envato

"Kada govorimo o opismenjavanju i obrazovanju gluvih ono mora da ide uz znakovni jezik. Dok je obrazovanje nešto više fokusirano na govor, što više odgovara nagluvim ljudima, to gluvim osobama nije odgovarajući sistem obrazovanja. Mi sarađujemo sa određenim ostacima govora, ali mi nikada ne možemo da savladamo govor da bude takav kao ljudi koji čuju, bez obzira na dugogodišnje govorne vežbe. Zapravo je znakovni jezik naš maternji jezik i ono što je medicinski model, on je kočnica za unapređenje obrazovanja gluvih ljudi", smatra Mihailo Gordić.

Šanse za zapošljavanje gluvih i nagluvih osoba

Što se tiče zapošljavanja, zajednica gluvih i nagluvih je najzaposlenija od svih ostalih grupa osoba sa invaliditetom. Međutim, zapošljavaju se uglavnom kao manuelni i fizički radnici, bez mogućnosti za unapređenje.

Već pomenuti medicinski model kaže da ne mogu upravljati građevinskim mašinama, pa im zakon to i ne dozvoljava, a tu situaciju, paradoksalno, ne razumeju PIO fond i komisije za penziju.

Nedostatak tumača na znakovnom jeziku u medijima

"Na osnovu svog invaliditeta, odnosno gluvoće, gluve osobe imaju uvećane troškove. Recimo, tumači nisu dostupni jer ih ima vrlo malo, i onda gluve osobe mnoge stvari moraju same da pokriju da bi se uključile u društvo. I mislim da nam taj medicinski model pravi mnogo barijera", dodaje predsednik Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

Foto: Envato

Što se tiče medija, Gordić ističe da gluve osobe, osim u vreme predizborne kampanje, program mogu da prate samo na pojedinim kanalima Radio televizije Srbije.

Napominje da nije dovoljno da televizijski program ima tumača na znakovnom jeziku, nego da on mora biti dobro i jasno vidljiv.

Potreba za finansijskom podrškom

Ono što bi značajno nabolje promenilo život gluvih i nagluvih u Srbiji je novčana nadoknada na osnovu invaliditeta koja bi mogla da im pokrije osnovne troškove.

Predsednik Saveza gluvih i nagluvih Srbije kaže da se za to već dugo bore, kao i da se nada da će u toj borbi uspeti.

Komentari (0)