Srbija bila utočište za više od 100.000 izbeglica: Ima li kapacitete da odgovori na eventualni novi talas migracija

Šta su konkretni naredni koraci i da li Srbija ima kapacitete da odgovori na eventualni novi talas migracija?

Prema najavama, fokus će biti na integraciji kroz obrazovanje i zapošljavanje, uz poruku da mi imamo kapacitete, ali da će dalji odgovor zavisiti od situacije u regionu i međunarodne podrške. 

Fokus će biti na integracijama kroz obrazovanje i zapošljavanje.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je za Newsmax Balkans objasnio da se većina izbeglica koje su dolazile u našu zemlju ranije odnosila na one iz bivše Jugoslavije, kada se spominjalo oko 100.000 ljudi.  

Što se tiče novih izbeglica iz Azije i Afrike, on ističe da dolaze, ali se kod nas zadržavaju vrlo kratkom u proseku jedan do dva dana pre nego što nastave dalje.

"Većina njih se ne zadržava kod nas i izuzev onih koji dolaze iz Ukrajine ili iz Rusije. Mi nemamo populaciju izbeglica koja je dugo ovde", objasnio je naš sagovornik.

Najranjivija grupa izbeglica 

Radoš Đurović je rekao da su među izbeglicama najranjivije grupe žene, deca, starije osobe i osobe sa invaliditetom.

Iako su prisutni, njihovi procenti u ukupnoj populaciji izbeglica su relativno mali, prema procenama njegovog centra, žene i deca čine oko 15 odsto ukupnog broja.

Printscreen: Newsmax BalkansRadoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila

"Kada govorimo o broju ruskih državljana koji su uglavnom izbegli iz Rusije mi govorimo negde od 35 do 40 hiljada u Srbiji u ovom trenutku, kada govorimo o Ukrajincima to je negde pet do 10 hiljada. Kod nas oni su svi raspoređeni uglavnom u urbanim mestima Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, ali ih ima i u manjim mestima gde pokušavaju da se snađu", dodao je Đurović.

Izbeglice iz Ukrajine i Rusije različito se integrišu u društvo

Ukrajinci se, kako je naš sagovornik obrazložio, zbog zajedničkog jezika, vere i sličnog izgleda, vrlo brzo uklapaju i lako pronalaze mogućnost za rad, što olakšava njihovu integraciju.

S druge strane, sa ruskom populacijom je potrebno više rada na integraciji, jer se oni uglavnom drže zajedno i tek počinju da se uključuju u društvo kada njihova deca krenu u osnovne škole.

"Mi vidimo da se oni drže među sobom zajedno i da tek integracija nastupa kada deca krenu put osnovnog obrazovanja u ključu sve naše škole", rekao direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Foto: Tanjug/AP/Mohammad Zaatari

Đurović je naglasio da je  ceo sistem zatečen trenutnom situacijom zbog interkontinentalne migracije koja dolazi iz različitih razloga. Napomenuo je da pored izbeglica, u Srbiju dolazi i oko 100.000 legalnih radnika. oni nisu izbeglice, ali dolaze zbog posla. 

"Oni nisu izbeglice ali dolaze da rade ovde tako da Srbija intenzivno postaje multikulturalno društvo", ocenio je Đurović.

Najuspešniji primeri prihvata izbeglica i migranata

Radoš Đurović je istakao da su najuspešniji primeri prihvata izbeglica i migranata oni koji se ostvaruju kroz aktivnu lokalnu zajednicu i lokalnu samoupravu, gde vlast prepoznaje probleme u svojoj sredini i angažuje se na njihovom rešavanju.

S druge strane, u Srbiji je sistem centralizovan, zbog čega Đurović smatra da to nije najbolje rešenje.

"Kod nas je centralizovano sve postavljeno, postoji komesarijat za izbeglice i migracije Srbije koji centralno na nivou cele zemlje, kontroliše upravljanje migracijama, što možda nije najbolje rešenje, na ove brojke i na veliku fluktuaciju ljudi koji dolaze kod nas", pojasnio je Đurović.

Rekao je da Srbiju u narednom periodu očekuje značajan napor kako bi se integracija izbeglica i migranata unapredila i bolje organizovala. 

"To je neki izazov za budućnost", zaključio je Đurović za Newsmax Balkans.

Komentari (0)