"Paralisana od straha": Zahtevi za novu definiciju silovanja u Krivičnom zakoniku

Traže da odsustvo pristanka na seksualni odnos postane osnov tog krivičnog dela. Struka ukazuje da sa takvim izmenama treba biti oprezan, piše portal RTS-a.

"Skidao me je, ležao je preko mene, nije mi dao da dišem. Zaledila sam se, nisam znala kako da se ponašam", reči su 17-godišnje žrtve tokom suđenja. Nije se branila zbog straha od napasnika.

Parališući strah brojne organizacije vide upravo kao ključni razlog da se u Krivičnom zakoniku promeni definicija silovanja.

POVEZANE VESTI

Društvo

"Suđenja će trajati još duže": Tužiteljka Bojana Savović o izmenama krivičnih propisa

Tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu Bojana Savović ocenila je za FoNet da će zbog predloženih izmena krivičnih propisa trpeti građani, jer će, usled nedostatka kadra, postupci trajati još duže.

16:20Pre 185 d10.11.2024.

Autor

Hronika

Advokati Tintor i Olenik: Izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku ukida se pretpostavka nevinosti

Pojedina rešenja u predloženim izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku veoma su problematična, a određena krivična dela vrlo nespretno normirana, što unosi dodatnu pravnu nesigurnost, ocenili su za Newsmax Balkans advokati Jugoslav Tintor i Aleksandar Olenik.

13:56Pre 201 d25.10.2024.

Autor

Zahtev je da u osnovi tog krivičnog dela bude odsustvo pristanka žrtve na seksualni odnos.

"Kada je reč o silovanju, ono je u našem Krivičnom zakoniku definisano kao neka vrsta radnje koja mora biti prinudna, obljuba ili sa obljubom izjednačeni čin, upotrebom sile ili pretnjom da će se napasti na neposredni život ili telo pasivnog subjekta, žrtve ili njemu bliskog lica. To je definicija koja je klasična definicija u smislu da je potrebna prinuda", rekao je prof. dr Milan Škulić sa Katedre za krivično pravo sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

"Veliki broj slučajeva da se žrtve zalede od stresa i straha"

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su mnoge države imale ovako zastarelu definiciju kao kod nas.

"Nekako se podrazumevalo da žrtve silovanja moraju da pružaju otpor i da moraju da se brane i da, ako se nisu branile, saglasile su se i takva je bila i sudska praksa. Postoji jedan veliki broj slučajeva da se žrtve zalede i to da se žrtve zalede je naročito kod mlađih žrtava jer dolazi do velikog stresa i velike opasnosti", navodi Macanovićeva.

Na promenu definicije, podseća, Srbiju obavezuje i Istanbulska konvencija koju je naša zemlja ratifikovala pre više od deceniju.

Problemi u fazi dokazivanja krivičnog dela

Oprez zakonodavca struka donekle razume. Prvi problem bi, kažu, mogao da se javi već u fazi dokazivanja.

"Tužilaštvo u praksi u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje da li je žrtva dala svoj pristanak kao rezultat slobodne volje, što se procenjuje u kontekstu datih okolnosti samog događaja, čak i u onim situacijama kada žrtva nije pružala nikakav fizički otpor“, rekla je Aleksandra Mrdović, javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

U dokaznom postupku nalaže se lekarski pregled, DNK veštačenje, kao i psihološko i psihijatrijsko veštačenje. Zato smatraju nije neophodno da se napiše i da je odsustvo pristanka osnov krivičnog dela silovanja.

"Država bi trebalo da razmisli o tome da eventualno to propiše kao osnovni oblik silovanja, a teži oblik ako je došlo do prinude ili posebno krivično delo neku vrstu silovanja gde nije potrebna prinuda već ne postoji saglasnost pasivnog subjekta. žrtve takvog dela na tu vrstu čina", rekao je Škulić.

Radi efikasnijeg postupka, nadležni ohrabruju žrtve da silovanje prijave što pre. Prošle godine prijavljeno je 75 slučajeva, a na zatvor je zbog silovanja osuđena 21 osoba, manje od trećine.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)