Marko je rođen sa srčanom manom, uspeo da pobije negativne prognoze lekara: Danas ide na džudo i savladava sve prepreke

Za emisiju "Tražim reč" govorili su predstavnici udruženja roditelja koja učestvuju u radnoj grupi izrade zakona.

U studiju su o ovoj temi pričali Ana Knežević iz Udruženja "Evo ruka", Srba Ranković, predstavnik Udruženja Autizam Beograd i Svetlana Bojković, majka dečaka leptira.

Reporterka Tijana Škodrić donela je priču iz Kačareva, o desetogodišnjem Marku Lukiću.

Kada se Marko rodio, šanse su bile protiv njega.

Od prvog udaha nije učio kako se živi - već kako da se bori. Rođen sa srčanom manom, jednom od najkompleksnijih, odmah po rođenju prebačen je u Tiršovu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Iako je prva operacija trebalo da usledi već u njegovim prvim danima, dogodila se tek sedam meseci kasnije, bez jasnog obrazloženja.

U tom periodu Marko jedva diše, plitko i sporo, kao da se za svaki dah izbori. Ni oni najjači nisu izdržali, Marko ostaje bez majke sa nepunih godinu dana.

Borba za Markov život 

Njegova baka Milica Apostolovski rekla je da njegova majka nije mogla da se izbori sa činjenicom da je rodila dete sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. I upravo tada baba Milica postaje mama Milica, bez dileme i bez alternative. Slede godine borbe, operacija za operacijom, svaka duga satima, svaka neizvesna.

U toj borbi najveća podrška su joj suprug Branko, sin i snajka. I dok se nosila sa gubitkom ćerke, nije odustajala od borbe za Markov život.

"Genetičar je bio taj koji je govorio da neće prohodati, ni govoriti, ni rasti. Valjda mi je sam Bog dao snagu da to ne dozvolim i prohodao je sa dve i po godine", dodala je Milica.

Printscreen: Newsmax BalkansMilica Apostolovski

Kada je Marko imao pet godina, jedan slučajan prolazak pored džudo sale promenio je tok njegove priče. Tamo gde drugi vide sport, Marko je dobio prostor da ojača, i telo i veru u sebe.

Tiha borba za svaku izgovorenu reč

Ali, paralelno traje i tiša borba, ona za svaku izgovorenu reč. Posle brojnih pokušaja i traženja rešenja, upravo u džudo klubu pojavljuje se nova nada - defektolog i logoped Jelena Prostran.

"Sa osam godina je počeo da dolazi kod mene, sedeo mi je u krilu dok smo radili, stvarala sam opuštenu atmosferu", objašnjava Prostran.

Krenuli su od početka - od slova, glasova, od strpljenja. Svaki mali pomak bio je velika pobeda, a njegov trud, kako kaže, bio je neverovatan.

Printscreen: Newsmax Balkans

Marko je najjači, ne zbog onoga što je prošao, već zbog onih koji nikada nisu prestali da veruju u njega. A ima ih mnogo. U Kačarevu će jedan dečak nastaviti da ide svake nedelje na džudo, da pobeđuje i vidljive i nevidljive prepreke. Zdravstvene je naučio da savladava.

Ali, ostaju one ljudske.

I zato je pitanje Zakona roditelj-negovatelj mnogo više od administrativne procedure. To je pitanje da li kao društvo vidimo ove porodice, da li prepoznajemo svakodnevnu borbu koja ne prestaje i odgovornost koja ne može da se podeli na radno vreme.

Jer iza svakog predloga zakona stoje stvarni životi.

I zato je na svakome od nas da zastane, da pogleda oko sebe i prepozna – ako je neko drugačiji, to nije razlog da ga udaljimo. Naprotiv. To je trenutak da ga prigrlimo, prihvatimo i zajedno kažemo - možeš ti to!
 

Komentari (0)