Kafa i šećer u krvi: Kako kofein utiče na glukozu

Kofein podstiče reakciju nervnog sistema i oslobađanje hormona stresa kortizola, adrenalina i norepinefrina. Ovi hormoni signaliziraju jetri da oslobodi pohranjenu glukozu u krvotok, uzrokujući privremeni porast šećera u krvi.

Endokrinolog Dorotea Šlesinger rekla je da kratkotrajni efekat na nivo glukoze u krvi i insulina najuočljiviji kod osoba koje ne piju kafu redovno.

Međutim, za redovne konzumente kafe, dugotrajna konzumacija zapravo koristi šećeru u krvi.

"To verovatno odražava poboljšanu osetljivost na insulin, modulaciju oksidativnog stresa i doprinos bioaktivnih polifenola, poput hlorogenih kiselina, jedinjenja prisutnih i u kofeinskoj i u dekofeinskoj kafi", rekla je Šlesinger.

Foto: Envato

Uticaj kafe na šećer u krvi nije samo zbog kofeina jer i drugi faktori igraju ulogu.

Faktori koji utiču na nivo šećera

Na uticaj kafe ne deluje samo kofein. Stručnjaci izdvajaju nekoliko važnih faktora.

• Dodaci u kafi – šećer, sirupi i zaslađene kreme mogu značajno da povećaju unos ugljenih hidrata;
• Vreme konzumacije – kafa ujutru izaziva manji skok glukoze nego u popodnevnim satima;
• Pijenje na prazan stomak – može da dovede do većeg porasta šećera u krvi;
• Individualne razlike – genetika, stres i kvalitet sna utiču na reakciju organizma.

Treba li da se brinete?

Za većinu ljudi, male promene šećera u krvi uzrokovane kafom nisu razlog za zabrinutost. Većina ljudi obično dobro podnosi 225 do 470 mililitara dnevno. Najvažnije je koliko kofeina konzumirate, šta dodajete u kafu i šta pored toga jedete.

Uz to, osobe sa predijabetesom ili dijabetesom možda bi trebalo da budu malo pažljivije u pogledu svoje konzumacije.

Takođe, korišćenje merača glukoze ili kontinuiranog monitora može da pokaže kako vaše telo reaguje na kofein.

Međutim, kada dođe do toga, vaš fokus ne bi trebalo da bude isključivo na kafi. Najvažnije je sagledati celokupan način ishrane i kako svi delovi zajedno deluju kako bi podržali dobro zdravlje.

Komentari (0)