Napad NATO na Jugoslaviju počeo na današnji dan pre 27 godina: Bombardovanje trajalo 78 dana, više od 3.500 žrtava

Tokom 78 dana bombardovanja poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije, dok je ranjeno više od 5.000. Stradalo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a oko 6.000 je povređeno.

Razaranja su bila ogromna - uništeni su mostovi, putevi, fabrike, škole, bolnice i medijske kuće.

Oštećeno je na desetine hiljada objekata, a ukupna šteta procenjena je na oko 100 milijardi dolara.

NATO je tokom 11 sedmica agresije bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.

Foto: Tanjug/Jadranka IlićU zgradi RTS poginulo 16 radnika

Veliki deo infrastrukture u zemlji je razoren, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Sve zajedno, procenjuje se, oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije.

Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje je razorena. Bombardovane su rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, što je imalo i nesagledive ekološke posledice. NATO je upotrebio i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Foto: Srđan IlićBombardovanje rafinerije u Pančevu

Zgrada RTS u Beogradu bombardovana je 23. aprila, kada je poginulo 16 osoba i isto toliko ranjeno.

Zgrada Televizije Novi Sad razorena je 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija. Ambasada Kine u Beogradu razorena je 7. maja 1999. godine

Povodi i eskalacija sukoba

Kao razlog intervencije NATO je naveo humanitarnu krizu na Kosovu i Metohiji, dok su događaji u Račku i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu poslužili kao neposredan povod.

Foto: Srđan IlićPoslovni centar "Ušće"

Tokom 1998. godine sukobi su se intenzivirali, uz napade OVK i odgovor snaga bezbednosti, što je dodatno zaoštrilo situaciju.

Iako su pretnje vojnom intervencijom postojale od početka devedesetih, napad NATO na SRJ je zapravo pripreman tokom 1998. godine.

U knjizi "Moderno ratovanje" Vesli Klark nije krio da je planiranje napada NATO na SRJ "sredinom juna 1998. uveliko bilo u toku".

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

U proleće 1998. godine pogranični pojas opština Dečani i Đakovica bio je zona masovnih terorističkih aktivnosti OVK.

Dečani su bili u višemesečnom okruženju, bez struje i telefonskih veza, a teške borbe vođene su u aprilu i maju.

Početkom juna teroristička OVK objavila je mobilizaciju, koja je podrazumevala obavezan odaziv pod oružje svih Albanaca od 18 do 55 godina, što je značilo da je na delu oružana pobuna.

Vojska Jugoslavije u operacije je prvi put uključena prvog dana juna, pa su Dečani deblokirani nakon višednevnih borbi. Usledili su, uglavnom inscenirani, zbegovi lokalnih seljana primoravanih od strane pripadnika OVK. 

Naredbu za napad dao je tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Napadi su izvođeni iz baza u Italiji i sa brodova u Jadranu, uz stalno povećanje broja letelica.

Pogođeni su brojni gradovi, a korišćene su i kasetne bombe i municija sa osiromašenim uranijumom.

Foto: Srđan IlićZgrada republičkog i saveznog MUP-a u Beogradu

Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije, u prvom naletu 24. marta gađano je više od 20 objekata.

Prvi projektili su pali u 19.53 časova na kasarnu u Prokuplju, gde je stradao vojnik Boban Nedeljković, koji je prva žrtva agresije.

Foto: Tanjug/Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Sledili su udari na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu. Paralelno, gađani su predajnici i sistemi veze na Jastrepcu i drugde, kao i Straževica u Rakovci.

Pogođen je i Danilovgrad, gde je poginuo vojnik Saša Stojić iz Beograda, kao i aerodrom Golubovci kod Podgorice. Najviše je ciljan prostor Kosova i Metohije, a onda i Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Sombor, Subotica, Podgorica, Herceg Novi i Luštica u Boki.

Foto: Srđan IlićPovređeni Srbin Zoran Stamenović ispred stambenog naselja u Aleksincu, pogođenog NATO raketama

NATO je započeo bombardovanje sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. 

Među najtežim događajima izdvajaju se bombardovanje RTS 23. aprila i napad na Ambasadu Kine 7. maja 1999. godine.

Kraj i posledice

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je 27. maja 1999, u jeku agresije na SRJ, objavio optužnicu i izdao naloge za hapšenje Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića, zbog navodnih zločina na KiM. 

Bombardovanje je završeno 10. juna 1999. godine, nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova i naredbe o prekidu napada.

Posledice su bile dugotrajne - ljudski gubici, razaranja i ozbiljni ekološki i ekonomski problemi, koji se osećaju i decenijama kasnije.

Komentari (0)