Kakvo je stanje i perspektiva britanske mornarice

Više vekova britanska morarnica (Royal Navy) bila je strah i trepet širom svetskih mora i simbol za podmorsku nadmoć. Ovaj imidž ju je pratio zaključno sa Drugim svetskim ratom kada se pokazala sposobnom da odbrani britanske interese širom sveta, ali nakon ratnih razaranja i finansijskih iscrpljivanja, njena uloga počinje da opada. Stanje Royal Navy 2026. godine predstavlja možda i najjasniji primer dugoročnog strateškog slabljenja jedne nekada globalno dominantne sile.

Formalno gledano, Velika Britanija i dalje raspolaže mornaricom koja ima impresivne elemente, poput dve moderne nosačke grupe, moćnih nuklearnih podmornica i globalno prisustvo kroz NATO i savezništva. Međutim, iza tog formalnog kapaciteta krije se strukturalni problem, a to je da je realna operativna sposobnost flote značajno manja nego što brojke sugerišu, a razlika između nominalne i stvarne moći nikada nije bila veća u modernoj istoriji.

Ukupno gledano, britanska mornarica raspolaže sa oko 60–63 broda, uključujući nosače aviona, razarače, fregate, podmornice i pomoćne jedinice. Međutim, ključni problem je dostupnost: procene iz 2026. pokazuju da je svega oko polovine flote u bilo kom trenutku spremno za operacije. To znači da realni borbeni kapacitet ne čini 60 brodova, već efektivno 25–30 jedinica, i to uz dodatno ograničenje da su mnoge od njih angažovane na stalnim zadacima – od nuklearnog odvraćanja do NATO patrola.

Posebno je problematična struktura površinske flote. Danas Britanija ima svega 13 glavnih borbenih brodova (razarači i fregate zajedno). Od toga, u datom trenutku operativno je često samo 6–9 brodova. Na primer, početkom 2026. samo tri od šest razarača Type 45 bila su operativna, dok je broj fregata pao na svega sedam.

Foto: Pixabay

To je dramatičan pad u odnosu na ranije periode. Ako se napravi istorijsko poređenje, razlika je još očiglednija. Tokom Folklandskog rata 1982. godine, Britanija je mogla da mobiliše desetine ratnih brodova za ekspedicionu operaciju na drugom kraju sveta. Tadašnja flota uključivala je preko 50 fregata i razarača, uz snažnu logističku podršku i veliku rezervu brodova. Danas je taj broj pao na 13, što znači da je osnovni borbeni sloj flote smanjen za više od tri puta. Početkom 2000-ih, u vreme intervencije u Iraku, britanska mornarica je i dalje bila značajno snažnija nego danas.

Tada je raspolagala sa oko 30–35 glavnih površinskih borbenih brodova i mogla je da obezbedi kontinuirano prisustvo u Persijskom zalivu, uključujući i značajan doprinos američkoj operaciji 2003. godine. Danas, prvi put u više decenija, Britanija u nekim momentima nema nijedan brod trajno raspoređen u Persijskom zalivu .

Još važniji element od samog broja brodova jeste problem održavanja i remonta. Podaci ukazuju da se veliki deo flote nalazi u ciklusu produženih popravki i modernizacije. Dostupnost flote pala je ispod 60%, delom zbog nedostatka inženjera i problema u lancima snabdevanja. Kod podmorničkih snaga situacija je još teža: višegodišnja kašnjenja u remontu, nedostatak dokova i infrastrukture, kao i neiskorišćen budžet doveli su do toga da deo podmornica provodi godine van operativne upotrebe. U nekim trenucima, samo jedna napadna nuklearna podmornica bila je spremna za operacije .

Logistička komponenta dodatno pogoršava sliku, a koja trenutno ne deluje idealno. Royal Fleet Auxiliary, koji omogućava projekciju moći na velikim udaljenostima, nalazi se u lošem stanju, sa brodovima koji su zastareli ili van upotrebe. Bez funkcionalne logistike, čak i najmoderniji nosači aviona ne mogu dugoročno da operišu daleko od baze, što direktno ograničava britansku sposobnost globalnog delovanja.

Foto: AP/Eugene Hoshiko

Razlozi za ovakvo stanje su višeslojni i akumulirani tokom decenija. Prvi i najvažniji je dugoročno smanjenje budžeta nakon Hladnog rata. Britanija je sistematski smanjivala flotu, oslanjajući se na pretpostavku da će budući ratovi biti ograničeni i vođeni u koaliciji sa Sjedinjenim Državama. Ova strategija je dovela do „hollow force“ efekta, odnosno da postoji formalno prilično moderna vojska, ali bez dovoljne mase i dubine.

Drugi ključni faktor su pogrešne investicione odluke. Veliki deo budžeta usmeren je na skupe platforme poput nosača aviona klase “Queen Elizabeth-class aircraft carrier”, što je dodatno smanjilo sredstva za eskortne brodove i logistiku. Rezultat je paradoks: Britanija ima nosače aviona, ali nema dovoljno razarača i fregata da ih adekvatno zaštiti.

Treći problem je industrijska baza, a što nije vezano samo za sektor odbrane, već i generalnu strukturu britanske ekonomije. Brodogradnja u Britaniji više nema kapacitet kakav je imala tokom Hladnog rata, što znači da se novi brodovi grade sporije i skuplje. Programi poput Type 26 i Type 31 fregata kasne, a prelazni period između povlačenja starih i uvođenja novih brodova stvara „rupu u kapacitetima“ koja je sada jasno vidljiva.

PROČITAJTE JOŠ

Politika

Vučić nastavio konsultacije sa predstavnicima stranaka, završen sastanak sa rukovodstvom PUPS i Mi - glas iz naroda

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u drugom krugu konsultacija sa predstavnicima stranaka, najpre sa Partijom ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije - Solidarnost i pravda, a zatim i sa strankom Mi - glas iz naroda.

13:46Pre 1 h06.04.2026.

Autor

Hronika

(FOTO) Tinejdžer (17) povređen na stanici u Nišu: Autobus udario u stajalište, mesto saobraćajne nezgode očišćeno

Gradski autobus u Nišu sleteo je sa kolovoza i udario u stajalište, usled čega je povređen maloletnik. Univerzitetski klinički centar Niš saopštio je da je tinejdžer (17) zadobio povredu glave, nakon što ga je udarila konstrukcija na autobuskoj stanici.

12:34Pre 2 h06.04.2026.

Autor

Politika

Predsednik Srbije sa ambasadorom Irana: "Za celo čovečanstvo je od ogromnog značaja da se nađe mirno rešenje"

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa ambasadorom Islamske Republike Iran Mohamedom Sadekom Fazlijem i naglasio da je za celo čovečanstvo od ogromnog značaja da se nađe mirno rešenje, kako bi se sprečila katastrofa neviđenih razmera.

11:47Pre 3 h06.04.2026.

Autor

U kontekstu aktuelnog rata sa Iranom, pitanje nije da li Britanija ima mornaricu koja bi mogla da doprinese američkim operacijama ukoliko se za to stvori politička volja, već koliko bi ona mogla realno da doprinese američkoj operaciji. Politička volja svakako trenutno ne postoji, ali i operativni kapaciteti su ograničeni. U najboljem slučaju, Britanija bi mogla da rasporedi jednu nosačku grupu, nekoliko razarača i fregata, i ograničen broj podmornica. To je značajan, ali simbolički doprinos u odnosu na američke kapacitete i podrazumevao bi verovatno značajno slabljenje svih ostalih svetskih operacija i međunarodnih obaveza Royal Navy.

Za poređenje, tokom rata u Iraku 2003. Britanija je mogla da obezbedi kontinuirano prisustvo više brodova u regionu, uključujući i značajnu logističku podršku. Danas bi svako veće angažovanje zahtevalo povlačenje brodova sa drugih misija, što bi otvorilo praznine u NATO obavezama i domaćoj bezbednosti.

Drugim rečima, Britanija više nema „strategijsku dubinu“ svoje mornarice. Može da deluje, ali ne može da održava dugotrajnu i široku operaciju bez značajnog oslanjanja na SAD. Čak i brza reakcija predstavlja izazov, što se videlo u sporom raspoređivanju razarača HMS Dragon tokom nedavnih tenzija na Bliskom Istoku.

Ipak, uprkos svim navedenim slabostima, važno je naglasiti da britanska mornarica i dalje predstavlja najmoćniju pomorsku silu u Evropi, što se jasno vidi u poređenju sa Francuskom kao jedinim realnim konkurentom. Velika Britanija raspolaže sa dva nosača aviona klase Queen Elizabeth-class aircraft carrier, dok Francuska ima samo jedan, Charles de Gaulle, što daje Britaniji veću fleksibilnost u održavanju kontinuiranog prisustva na moru.

Dodatno, britanska mornarica integriše pete generacije aviona kroz F-35B Lightning II u svoje nosačke grupe, dok Francuska i dalje koristi modernizovane, ali generacijski starije platforme poput Dassault Rafale M.

Foto: Envato

U domenu podmorničkih snaga, britanske nuklearne podmornice, posebno klase Astute-class submarine, generalno se smatraju tehnološki naprednijim i tišim od francuskih ekvivalenata, dok razarači tipa Type 45 destroyer nude snažne kapacitete protivvazdušne odbrane koji prevazilaze većinu evropskih alternativa.

Drugim rečima, iako je britanska mornarica objektivno oslabljena u odnosu na sopstvene istorijske standarde, ona i dalje zadržava kvalitativnu prednost nad ostalim evropskim flotama, ali je ključna razlika u tome što ta prednost danas dolazi uz znatno manju masu i ograničeniju operativnu održivost nego ranije.

Zaključak je da se britanska mornarica 2026. nalazi u prelaznoj fazi između stare i nove strukture, ali trenutno bliže slabijem nego jačem modelu. Ona i dalje poseduje vrhunsku tehnologiju i određene nišne sposobnosti, ali joj nedostaje masa, dostupnost i logistika da bi igrala ulogu koju je imala tokom Folklandskog rata ili čak početkom 2000-ih.

U eventualnom sukobu sa Iranom, Britanija bi mogla da doprinese američkoj operaciji, ali ne kao ravnopravan partner, već kao ograničen, politički važan, ali vojno sekundaran akter.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)