Kakva je situacija na fakultetima: Generacijsko zasićenje ili borba u ringu amfiteatra

Stevica Deđanski, analitičar i profesor Fakulteta društvenih nauka i Slobodan Cvejić, profesor sociologije i potpredsednik stranke Srce govorili su o zakonskim promenama, potencijalnim izmenama u finansiranju na privatnim i državnim fakultetima.

Dok Cvejić upozorava na manipulaciju podacima i pogubne efekte demografije, Deđanski ističe političku instrumentalizaciju akademskih amfiteatara koji su, kako kaže, sve češće blokirani.

Manipulacija podacima ili "zločin nad obrazovanjem"

Povodom izjave predsednika Srbije da je na beogradskom Univerzitetu diplomiralo skoro 12.000 ljudi manje, profesor sociologije Slobodan Cvejić ukazuje na "ozbiljnu manipulaciju" statistikom. Prema njegovim rečima, broj diplomiranih se ne poredi sa prethodnom godinom, već sa podacima iz 2014. godine. 

"Predsednik Vučić manipuliše. Činjenica je da imamo pad u odnosu na 2014. godinu, ali tajna se krije u demografskom padu. Mi imamo sve manje dece i logično je da se broj diplomaca smanjuje, čak i kada imamo blagi porast upisanih", objasnio je Cvejić, dodajući da je Srbija još pre deset godina ušla u grupu zemalja sa "generacijskim zasićenjem".

Foto: Milena ĐorđevićSlobodan Cvejić, profesor sociologije i potpredsednik stranke Srce

S druge strane, analitičar i profesor Stevica Deđanski smatra da su blokade fakulteta ostavile katastrofalne posledice na generacije dece koja su već bila pogođena pandemijom.

"Prešli smo granicu. Svako ima pravo na stav i štrajk, ali ne smete zaustavljati obrazovanje. Uništavanje obrazovanja je direktan udarac u temelje države", ističe Deđanski.

Blokade kao legitiman protest ili politički ring

Pitanje odgovornosti profesora koji su podržali studentske blokade unelo je dodatne podele. Dok Cvejić smatra da su zahtevi studenata legitimni i u datom istorijskom trenutku važniji od nastave, Deđanski upozorava na stigmatizaciju onih koji ne podržavaju proteste.

"Podržao sam većinu studenata na svom fakultetu jer je njihov zahtev bio legitiman. Ako postoji zakonska odgovornost, studenti koji su trpeli gubitak mogu podneti tužbe, to je legitiman postupak. Ali, ne možete na reakciju generacije na viziju perspektive zemlje odgovarati isključivo individualnim tužbama", naglasio je Cvejić.

Foto: Milena ĐorđevićStevica Deđanski, profesor Fakulteta društvenih nauka i analitičar

Deđanski uzvraća da je na fakultetima stvorena atmosfera u kojoj je svako ko nije podržao proteste - bio izložen osudi.

"Iako su oni koji podržavaju proteste manjina, napravljena je atmosfera u kojoj su se ljudi povlačili zbog stigmatizacije. Nije dozvoljeno voditi politiku na fakultetima, ali to ne sprečava profesore i studente da budu politički angažovani van njih", jasan je Deđanski.

Privatni i državni fakulteti

Najava novog zakona o visokom obrazovanju i potencijalna preraspodela sredstava za budžetske studente unosi zebnju u akademske krugove. U delu javnosti postoji bojazan da bi država mogla preusmeriti sredstva ka privatnim fakultetima, što Deđanski vidi kao uvođenje tržišnog modela.

"Zakon bi trebalo napraviti tako da sva deca u Srbiji budu jednaka. Trenutno, ako upišeš državni fakultet, imaš dom i menzu, dok na privatnom to nemaš. Kada bi se to izjednačilo, privatni fakulteti bi morali ozbiljno da plate dobrim profesorima da bi zadržali nivo. Tržište je svuda, a komunizam je ostao samo na fakultetima", tvrdi Deđanski.

Foto: Milena ĐorđevićSlobodan Cvejić i Stevica Deđanski

Cvejić, međutim, sumnja u namere predlagača zakona, ukazujući na "katastrofalno" stanje infrastrukture na državnim univerzitetima.

"Uđite na Filozofski fakultet i pogledajte toalete. Stidimo se pred kolegama na međunarodnim konferencijama. Država godinama ne uplaćuje dovoljno za materijalne troškove. Uz to, uredbe koje profesorima ostavljaju samo pet sati nedeljno za naučni rad čine kvalitetno bavljenje naukom nemogućim. Kako da neko napreduje ako mu ostavite tako malo vremena, a birate ga na osnovu objavljenih radova?", pitao se Cvejić.

Dijalog kao jedini izlaz

Uprkos dubokim neslaganjima, oba sagovornika se slažu da je dijalog neophodan, mada pod različitim uslovima. Dok Deđanski poziva na prihvatanje poziva predsednika Vučića na razgovor kao institucije sa najvećim legitimitetom, Cvejić podseća na nepoverenje studenata.

"Kada neko poziva na razgovor, treba ići. Predsednik ima najveću podršku i on je adresa za rešavanje problema. Logika je da odeš na razgovor čak i ako se ne slažeš sa sagovornikom", smatra Deđanski. 

Cvejić, sa druge strane prenosi stavove studenata.

"Indikativno je da poziv na razgovor uvek sledi nakon batina. Oni prosto nemaju poverenja u te institucije nakon svega što su proživeli u blokadama i na ulicama", stav je profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. 

Gostovanje Cvejića i Deđanskog pogledajte u videu: 

Komentari (0)