(VIDEO) Ko i kako sme da nas prisluškuje: "Običan građanin ne treba da brine"

Prisluškivanje, prema zakonu sprovode policija, Bezbednosno-informativna ili Vojnobezbednosna agencija. 

"Mere podrazumevaju konstantno praćenje tog korisnika i one su vremenski ograničene, najduže mogu da traju od tri do šest meseci. Eventualno, ukoliko postoji neka posebna opravdanost, te mere mogu da budu produžavane, ali samo prema onim licima za koja postoji osnovana sumnja da su umešani u neko krivično delo", kaže za Newsmax Balkans profesor dr Radomir Antonović.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

Boris Džonson: Uređaj za prisluškivanje pronađen u mom kupatilu nakon što ga je Netanjahu koristio

Bivši britanski premijer Boris Džonson rekao je da je uređaj za prisluškivanje pronađen u njegovom kupatilu u Forin ofisu nakon što ga je koristio izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

21:16Pre 522 d03.10.2024.

Autor

SVET

Kineski hakeri provalili u sisteme prisluškivanja sudova u SAD

Kineski hakeri pristupili su mrežama američkih provajdera i dobili informacije preko sistema koje vlada SAD koristi za sudski ovlašćeno prisluškivanje, objavio je Vol strit džurnal (WSJ), pozivajući se na dobro obaveštene izvore.

17:57Pre 519 d06.10.2024.

Autor

Društvo

Amnesty objavio izveštaj o navodnom korišćenju špijunskog softvera, BIA i MUP tvrde da su navodi besmisleni i netačni

Povodom izveštaja Amnesty International o tome da policija i obaveštajne službe navodno koriste špijunski softver kako bi nezakonito targetirali novinare i aktiviste, BIA saopštava da je reč o besmislenim navodima, dok MUP tvrdi da su navodi u izveštaju "apsolutno netačni".

14:42Pre 448 d16.12.2024.

Autor

Kontrolu nad primenom prisluškivanja vrše sudovi, nezavisne državne institucije, ali i Narodna skupština.

Osim spoljne kontrole, organi koji sprovode prisluškivanje imaju odeljenja zadužena za unutrašnju kontrolu. Najmanje se zna o unutrašnjoj kontroli u BIA jer je uređena tajnim propisom.

"To zakonski nije u potpunosti regulisano, upotreba ovakvih Spyware-a. To nije samo situacija sa Srbijom, to je veliki problem i na nivou Evropske unije. Problem sa Srbijom predstavlja to što nemamo državne institucije koje postupaju i po važećim zakonima, a kamoli institucije koje bi primenjivale ovakve mere na profesionalan način. Pored toga, nemamo kontrolne i nadzorne institucije koje bi mogle na adekvatan način da istraže navode o ovim nezakonitim upotrebama špijunskog softvera", navodi za Newsmax Balkans Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Balans između opšteg interesa i prava na privatnost

Upotreba ovakvih mera predstavlja balansiranje između opšteg interesa s jedne i prava na privatnost s druge strane. 

"Uglavnom su podaci zaštićeni i privatnost građana nije dovedena u pitanje, ovo su samo izuzetni slučajevi kada je to opravdano višim interesima, a to je utvrđivanje materijalne istine i utvrđivanje da li je neko lice na neki način povezano sa nekim nezakonitim radnjama i krivičnim delima. Običan čovek, običan građanin nema razloga da brine", kaže profesor Antonović.

"Ukoliko je telefon nečiji inficiran tim alatom moguće je prikupljati sve podatke koji se nalaze na tom telefonu. Ne radi se samo o tajnom nadzoru i snimanju komunikacije, nego zapravo predajete na taj način privatni život u ruke ljudi koji bi zapravo trebalo da se staraju o zaštiti nacionalne bezbednosti", navodi Petrović.

U poslednje vreme se najviše govori o nabavci izraelskih softvera koji su najsofisticiraniji u tajnom nadzoru i snimanju. Jedan od problema tiče se regulacije prometa uređaja i aplikacija koji se koriste u ove svrhe, odnosno ko ih sve može nabaviti.  

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)