"Nedelja privatnosti": Nadležne institucije ne preduzimaju dovoljno da zaštite prava građana
Zaštita prava na privatnost je fundamentalno ljudsko pravo, no ovaj neotuđivi kutak slobode je i dalje veliki izazov za mnoge demokratije, pa i našu, jedna je od ključnih poruka sa centralnog događaja "Nedelje privatnosti 2025" kojim je obeležen Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti.
"Zaštita prava na privatnost je fundamentalno ljudsko pravo, no ovaj neotuđivi kutak slobode je i dalje veliki izazov za mnoge demokratije, pa i našu. Ugrožavanje prava na privatnost vodi ka ugrožavanju ravnopravnosti, pa i bezbednosti. Uprkos tome, svega dva od više od 50 medijskih portala u Srbiji poštuje pravila zaštite privatnosti. Već deceniju se koriste špijunski softveri, ali ne samo za slučajeve zaštite od terorizma i organizovanog kriminala, već i za praćenje istraživačkih novinara i aktivista", navedeno je u saopštenju nakon održanih panela "Nedelje privatnosti 2025".
U fokusu ovogodišnje Nedelje privatnosti, koju peti put organizuju Partneri Srbija, pod sloganom "Pravda za sve", su bila pitanja privatnosti i sve teže zaštite podataka o ličnosti. Ova značajna tema razmatrana je kroz diskusiju sa stručnjacima iz civilnog, privatnog i javnog sektora.
Serijom panela, okruglih stolova, radionica i prezentacija podstaknuta je diskusija ne samo o pravu na privatnost, zakonima i drugim mehanizmima zaštite, već i još brojnijim načinima zloupotrebe u eri vrtoglavog razvoja tehnologije, digitalnog praćenja korisnika, digitalne špijunaže i raznih oblika nadzora koje zarad profita ili političke koristi rade država, kompanije i mediji.
Na prvom panelu "Od zaštite podataka do zaštite pojedinaca: Sinergija borbe protiv diskriminacije i zaštite podataka", moderatorka Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije i Tobias Judin, šef odeljenja za međunarodnu saradnju iz Norveškog organa za zaštitu podataka, govorili su o pitanju zaštite privatnosti osetljivih grupa, vezi između povreda privatnosti i diskriminacije.
Prema rečima Ane Toskić Cvetinović, povrede privatnosti aktivista, branitelja ljudskih prava i novinara sve su učestalije, kako kroz tabloidno medijsko izveštavanje, tako i kroz softvere za prisluškivanje aktivista, nezakoniti digitalni nadzor, poput onog koji je utvrđen u nedavnom izveštaju organizacije Amnesty International.
"Krug aktera koji prepoznaju značaj zaštite prava na privatost sve je veći. Poslovna i IT zajednica sve više staje u njegovu zaštitu. Svedoci smo kolektivnog buđenja, koje je neophodno jer sve te povrede prava na privatnost na kraju mogu da ugroze bezbednost ljudi", poručila je Toskić Cvetinović.
Da je neraskidiva veza između prava na zaštitu podataka o ličnosti, prava na privatnost i prava na zaštitu od diskriminacije, podvukla je i Brankica Janković.
"Pravo na privatnost u srži je prava na ravnopravnost, a povreda tog prava uvod u diskriminaciju", poručila je ona i otvorila temu sistemske diskriminacije, rekavši da algoritam socialnih karti u Srbiji prema sadašnjim saznanima, to ipak nije.
"Protiv sistemske diskriminacije se borimo znanjem i kapacitetima, saradnjom sa međunarodnim i organizacijama civilnog društva, medijima, stvaranjem odgovornog društva u kom vladaju zakoni i pravda. Ne smemo da izostavimo i transparentnost i poverenje, kao i saradnju sa državnim institucijama, jer jedino tako možemo da zaštitimo najosetljivije grupe.”
Da nigde u svetu nije savršeno, kao i da se najrazvijenije zemlje sveta bore sa izazovima povrede prava na privatnost naglasio je i Tobias Judin, šef odeljenja za međunarodnu saradnju iz Norveškog organa za zaštitu podataka.
"Iako nismo deo EU, kao i Srbija primenjujemo opštu Uredbu Evropske unije o zaštiti podataka i privatnosti podataka (GDPR), ali smo svedoci mnogobrojnih primera povrede ovih prava protiv kojih se borimo. Podaci o ličnosti moraju da budu zaštićeni, jer zloupotrebom mogu dovesti do ozbiljnih kršenja prava na zaštitu od diskriminacije, bilo da je u pitanju seksualno opredelnje, verska pripadnost ili nešto treće. Insistiramo da se u zakonodavstvo uvedu sistemi zaštite od nesvesnih predrasuda."
Briselski efekat – pogled sa periferije
Nakon prezentacije dr Anđelka Zečević, sa Matematičkog instituta SANU "Da li veliki jezički modeli treba da prođu obuku o privatnosti?", održan je drugi panel - Briselski efekat – pogled sa periferije.
Moderatorka Danche Danilovska Bajdevska, programska direktorka, Fondacija Metamorfozis iz Severne Makedonije, Eliška Pirkova, viša analitičarka javnih politika i rukovoditeljka globalnog tima za slobodu izražavanja, Access Now iz Belgije, Maida Ćulahović, koordinatorka za javne politike i zagovaranje, "Zašto ne?" iz BiH, Feliks Mikolaš, pravnik za zaštitu podataka, NOYB iz Austrije i Zdravko Ilić, viši stručnjak za trgovinu i usluge, Sekretarijat CEFTA iz Belgije bavili su se temama kako se Evropska uredba za zaštitu privatnosti podataka GDPR i Evropski zakon o digitalnim uslugama DSA, mogu primenjivati izvan EU, poput zemalja Zapadnog Balkana.
Panelisti su naglasili spremnost regiona za uključivanje u evropski digitalni regulatorni prostor, ali i da je neophodna jača zaštita digitalnih prava građana zemalja Zapadnog Balkana, koji su preplavljeni lažnim sadržajem na internetu, govorom mržnje, narušavanjem privatnosti, ali i gotovo nikakve odgovornosti onih koji krše pravo na zaštitu privatnosti.
Prema rečima Mikolaša, mnogi nemački, austrijski, francuski portali kroz princip "pay or okay" korisnicima svojih sajtova omogućavaju izbor između dobrovoljnog deljenja podataka ili plaćanja pretplate. Sajtovi na taj način traže da prate svoje korisnike uglavnom zbog personalizovanog marketinga, ali se o ovom pitanju raspravlja u EU.
Sa druge strane, ova očigledno nepravedna ponuda, "ili praćenje ili plaćanje", prema rečima Danila Krivokapića direktora SHARE fondacije, u Srbiji ne postoji, ali se vrlo često domaćem online korisniku izbor i ne daje, a podaci koriste bez pitanja. Sudeći po poslednjem istraživanju ove Fondacije, na primer, od preko 50 upoređivanih medijskih portala, samo su dva ispunila sve zahteve zaštite privatnosti o ličnosti.
Najviše koristi od tih podataka na portalima imaju velike platforme poput Googla, Meta, TikToka koje upotrebljavaju podatake o ličnosti korisnika za razvoj novih modela veštačke inteligencije.
Povreda privatnosti aktivista i novinara
Sve učestalije povrede privatnosti aktivista, branitelja ljudskih prava i novinara, kako kroz tabloidno medijsko izveštavanje, tako i kroz nezakoniti digitalni nadzor bile su tema trećeg panela - Nadzor i cenzura na Zapadnom Balkanu.
Moderatorka Jelena Zorić, novinarka BIRN Srbija je rekla da su njene kolege, kao i Amnesty International otkrili više slučajeva i primera kako se manipuliše zakonom, ciljano nadziru oni koji predstavljaju političku pretnju režimu, a ne zbog teškog kriminaliteta, dok su u isto vreme mobilni telefoni u tri slučaja terorističkih napada u Srbiji prošle godine, prošli bez nadzora od strane bezbednosnih snaga države.
Novinar iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov je ispričao lično iskustvo kako mu je u telefon ugrađen špijunski softver, dok je zadržan u policiji na navodnom ispitivanju. Slučaj je prijavio NUNSU, kao i organizaciji za zaštitu ljudskih prva Amnesty International koja je u svom izveštaju potvrdila sumnju da se u Srbiji već dugo koriste špijunski softveri i to ne samo kada je zakonom opravdano, uprkos navodima MUP i BIA.
U panelu su osim Jelene Sesar, istraživačice za Balkan i Evropsku Uniju, Amnesty International učestvovali su i Milica Tošić, advokatica i pravna savetnica, Partneri, novinar BIRN Aleksa Tešić i prof. Finula Ni Ejlan, Univerzitet u Minesoti (SAD).
Iako je značajno da se unapredi svest građana o načinima zaštite podataka o ličnosti i prava na privatnost, ključna poruka je da nadležne institucije ne preduzimaju dovoljno da zaštite prava građana i da je neophodno da najteže povrede budu sankcionisane, navedeno je u saopštenju.
Jutarnji program „Otvori oči“ gledaocima nudi analizu aktuelnih dešavanja od prethodnog dana i najavu predstojećih događaja uz analizu eminentnih stručnjaka i renomiranih gostiju. Emisija nudi uvid u aktuelna pitanja, uz kvalitetne analize i inspirativne price naših dopisnika I reportera koji će se uvek naći “na pravom mestu u pravo vreme”.
jutarnji program
10:00
STAV DANA ( R )
Newsmax ne prenosi samo vesti – analiziramo, istražujemo i objašnjavamo kako aktuelna dešavanja utiču na naš život. Pridružite nam se!
special
10:30
PORTAL ( R )
Portal. Vaš prolaz u svet. Svakog radnog dana u 20h emisija koja objašnjava izbore, pregovore, sukobe i ratove. Otvorite portal i zakoračite izvan naših granica!
special
11:00
RAZUMNO ( R )
Atraktivni i aktuelni gosti iz celog regiona. Autor Boris Brezo kroz razgovore sa relevantnim sagovornicima ogoliće događaje i teme koje izazivaju kontraverzne reakcije.
specijal
12:00
PRESEK 1
Newsmax se bavi temama, a ne pukim prenošenjem informacija. Informišemo, ali želimo I da objasnimo, analiziramo, istražimo. Osvrnućemo se na izazove i prilike s kojima se suočavamo, analizirajući kako se aktuelna dešavanja reflektuju na naš svakodnevni život. Kroz razgovore sa stručnjacima i akterima iz različitih oblasti, pružićemo dublji uvid u važne teme koje se tiču politike, ekonomije, obrazovanja i društvene pravde. Pridružite nam se u ovoj analizi i saznajte više o pitanjima koja su važna za sve nas.
vesti
13:00
TRAŽIM REČ
Tražite reč, pišite nam šta vas muči a mi ćemo Vam pomoći da rešite problem kroz razgovor sa ljudima koji su odgovorni i upućeni... Bićete u prilici da slušate i da pitate. Direktno i uživo. Pišite nam na mejl adresu trazimrec@newsmaxtv.rs
Telekom Srbija grupa saopštila je da je preuzela je NET TV Plus koji emituje program za tržište dijaspore, kao i satelitsku televiziju Total TV u Srbiji i Severnoj Makedoniji od kompanije Junajted Grupa.
Kompanija Telekom Srbija je saopštila da je uspešno realizovala kupovinu određenih prava, licenci i ostale imovine povezane sa Sport klub kanalima za teritoriju Zapadnog Balkana (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) od kompanije Junajted Grupa.
U nastavku borbe protiv korupcije, policijski službenici Uprave kriminalističke policije, Odeljenja za borbu protiv korupcije, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu uhapsili su šest osoba, među kojima je i predsednik Opštine Žitorađa Ivan Stanojević.
U nastavku borbe protiv nelegalnog prometa akciznih proizvoda zaplenjena je roba i podnete su prijave protiv osoba koje se sumnjiče da su oštetile budžet Srbije za oko 110 miliona dinara, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.
Košarkaši Fenerbahčea ugostiće ekipu Barselone u 33. kolu Evrolige od 19.45 časova i to će biti prvi prenos elitnog evropskog košarkaškog takmičenja na televiziji Arena Sport - na kanalu Premium 2.
U Srbiji će biti pretežno oblačno, mestimično sa kišom, na visokim planinama i sa snegom, a temperature će se kretati u rasponu od šest do 16 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Na prvom zboru prosvetnih radnika, održanom na Trgu Republike u Beogradu, jegnoglasno je izglasana odluka o pokretanju postupka za utvrđivanje kompentencije načelnika školske uprave za Beograd Dragana Filipovića s obzirom na učestalo kršenje zakona.
To što bolovanje ne može da se otvori u privatnom, već samo državnom sektoru za državu je dupla dobit, a pacijent je uskraćen, izjavila je osnivačica i bivša direktorka privatne klinike Bel Medic doktorka Jasmina Knežević.
Grupa građana okupila se nešto pre 19 časova ispred sedišta Srpske napredne stranke na Novom Beogradu. Okupljeni građani pokušali su da spreče da automobili sa funkcionerima stranke napuste parking ispred sedišta SNS, kako je preneo RTS.
Deo migranata koji ne dobije azil u zemljama Zapadne Evrope mogli bi da završe na Balkanu. Evropska komisija predložila je uspostavljanje Zajedničkog evropskog sistema za povratke. Spekuliše se da bi to mogle biti zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Bosna i Hercegovina, kao i Albanija.
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je posle sastanka sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Lamijem da Srbija ne želi sukobe i da je zemlji potreban brzi ekonomski razvoj.
Savetnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Vladimir Jakovljević rekao je za Newsmax Balkans da će Ministarstvo učiniti sve da pomogne visokoškolskim ustanovama da akademsku godinu privede kraju, kao i da će akademska godina biti privedena kraju, ako se počne sredinom aprila.
U Srbiji je registrovano oko 5.500 dece sa smetnjama u razvoju među kojima su i deca sa autizmom, izjavila je v. d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje Milica Pejović Milovančević povodom Svetskog dana osoba sa autizmom. Majke dece sa autizmom kažu da im podrška najviše fali od okruženja.
Komentari (0)