(VIDEO) Niš prvi u Srbiji po broju žrtava trgovine ljudima, najviše je romske dece: "Socijalno zapostavljeni i bez nege"

U Nišu postoji Dnevni centar za decu ulice, kroz koji je, za godinu i po dana, prošlo 55 romske dece, uglavnom devojčice.

Oni tu mogu da dobiju toplu odeću i hranu, da se okupaju i sa njima rade te devojke koje u svakom slučaju, taj centar funkcioniše dobro i stalno je posećen.

Smatra se da su brojke, kada je reč o trgovini ljudima mnogo veće, jer žrtve uglavnom ne prijavljuju eksploataciju. 

Bitna je socijalizacija 

Prema dostupnim podacima za Srbiju za 2024. godinu evidentirana je 71 žrtva trgovine ljudima, pri čemu su više od polovine deca. 

Jug Srbije, odnosno Niš, prvi je grad po broju žrtava trgovine ljudima, prema podacima iz poslednjih 20 godina.

"Velika koncentracija romske populacije je većinom u Nišu, Aleksincu, delimično u Vranju i Leskovcu. Zato je jug Srbije interesantan, jer većina izvršilaca tog krivičnog dela, podsticanje na izvršenje krivičnih dela prosjačenjem, su zapravo odrasli, punoletni Romi, koji svoju decu ili decu svojih najbližih rođaka prisiljavaju da se bave prosjačenjem", naveo je bivši zamenik načelnika PU Niš Goran Barun.

"Deca socijalno zapostavljena"

Dodao je i to da same trgovine ljudima nije bilo u smislu da su oni prodavani u belo roblje ili na bilo koji drugi način bili izloženi nekom obliku fizičkog ili psihičkog maltretiranja, da bi nešto uradili za novac za drugog.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Ta deca su zapravo socijalno zapostavljena. Nemaju ni kućnu, niti društvenu negu, ni pažnju koja im je neophodna. Ovo što se desilo u Brčkom pokazuje koliko je ta devojčica koja je izašla na ulicu da se požali zapravo tražila da se reše njeni unutrašnji problemi. Sve ovo nam govori o tome da je društvo zbog različitih razloga, a verovatno najviše zbog tog individualizma u načinu razmišljanja i života, zapostavilo ono što je najvažnije svima nama, to je pokolenje, naša deca", rekao je Barun.

Dodao je i to da se nada da će ovaj slučaj dati jedan signal da se ozbiljnije pristupi socijalizaciji dece koja silom prilika žive bez roditelja ili su zapostavljena od samih roditelja.

"Ključno je angažovanje oko dece"

"Maloletnici su vršili krivična dela, kao što su sitne krađe, obijanja trafika, objekata koji su slabo zaštićeni i obično se to vršilo u periodu od 18 do 20 časova. Obraćanjem pažnje na tu decu, ta krivična dela u tom periodu su potpuno nestala, zato što su se angažovale određene strukture i socijalnog i policijskog kadra na njihovom zbrinjavanju, da bismo ih sklonili sa ulica", naveo je Barun.

Dodao je i to da je upravo socijalizacija društva prema takvoj deci omogućila da se svi problemi koji nastaju sklone.

"To što se desilo u Brčkom je takva sramota za civilizacijske tekovine, da tu nema nikakvih opravdanja i nikakvih rasprava o tome. Tu je jednostavno zatajila država Bosna i Hercegovina", zaključio je Barun.

Komentari (0)