Do 2035. godine čak dve milijarde gojaznih u svetu, statistika za Srbiju alarmantna

Statistika je takva da stručnjaci upozoravaju da smo već u eri pandemije gojaznosti, da su pogođene sve starosne kategorije, da će u narednih desetak godina biti dve milijarde gojaznih u svetu i dva puta više gojazne dece. I statistika za Srbiju je alarmantna.

Godišnje u Univerzitetsko-kliničkom centru Srbije zbog gojaznosti pregledaju i do 4.000 pacijenata. Multidisciplinarni tim čine specijalisti gotovo svih grana medicine jer odluku o modelu lečenja donose na osnovu kompletne anamneze pacijenta.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

(VIDEO) Doznake odlaze u prošlost, na snagu stupa e-bolovanje: "Imaćemo totalnu evidenciju, smanjiće se zloupotrebe"

Doznake za bolovanja uskoro odlaze u prošlost. Digitalizacija zdravstvenog sistema u Srbiji donosi još jednu novinu e-bolovanje, koja će baciti u zaborav papirne doznake koje sada nosimo u firmu kada smo bolesni.

19:58Pre 325 d03.03.2025.

Autor

Zdravlje

Ubrzan puls, negativne misli, drhtavica: Kako da se što mirnije i trezvenije nosite sa stresom

Stresne situacije se ne mogu izbeći u svakodnevnom životu. Javni nastup, bilo da je u pitanju govor pred rodbinom ili odbrana seminarskog rada, prvi sastanak ili, u najgorem slučaju, potreba da nekome kome je pozlilo hitno pomognete.

19:18Pre 326 d02.03.2025.

Autor

Gojaznost je sve češća dijagnoza, istovremeno i kapija za mnoge druge bolesti, i više od 200 zdravstvenih problema – od kardiovaskularnih, dijabetesa, pa do malignih bolesti.

"Abdominalna gojaznost i struk koji se gubi ako smo debeli – daje četiri do šest puta veći rizik od pojave neželjenih događaja. Tako da je do 60 odsto povećanja pojava za šlog i infarkt kod tih osoba", kaže prof. dr Ivana Nedeljković sa Klinike za kardiologiju UKCS.

"Postoje jasno definisani kriterijumi kada se vrši uvođenje medikamentozne terapije. Ono što je važno za naše pacijente da nikako sami i nikako na svoju ruku određuju terapiju, a pogotovo da je ne doziraju sami, jer gojaznost je hronična bolest koja je doživotna i doživotno se i leči", navodi prof. dr Snežana Polovina, šef Ambulante za gojaznost, UKCS.

"Imamo i situaciju u kojoj preterana gojaznost može izazvati psihijatrijske poremećaje i probleme kao što su depresija, poremećaj prilagođavanja, anksioznost", ističe psihijatar -psihoterapeut, dr Jelena Popović sa Klinike za psihijatriju UKCS.

Foto: Milena Đorđević

Kada promene loših životnih navika ne pomažu, a sve dijete odnosno medikamentozna terapija ne daju rezultat, o trošku države omogućeno je i hirurško lečenje.

"Najčešća procedura je takozvana slim gastrektomija ili sužavanje želuca, sledi za njom čuveni baj pas, odnosno premoštavanje želudca. Rezultati se vide jako brzo, već posle nekoiliko meseci, posle godinu dana dolaze do blizu normalne težine, pacijenti koji su bili na isnulinu, nemaju potrebu da ga uzimaju, hirurgija daje brze i održive rezultate", objašnjava hirurg dr Ognjan Skrobić sa Klinike za digestivnu hirurgiju UKCS.

A gojaznost nije samo problem pojedinca.

"Takođe oko 20 do 30 odsto gojaznih, od toga 20 odsto ekstremno gojaznih, su osobe sa ozbiljnim komorbiditetima", kaže načelnica Centra za gojaznost Klinike za endokrinologiju i bolesti metabolizma, prof. dr Mirjana Šumarac Tomanović.

Zato stručnjaci poručuju da moramo da menjamo društvene sisteme da bismo zdravije živeli.

Treba ograničiti reklamiranje i dostupnost nezdravih proizvoda, jasnije obeležavati i čitati deklaracije na proizvodima, biti fizički aktivniji i napraviti još mnogo drugih koraka kako bismo stali na put pandemiji gojaznosti.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)