Stefanović: Treba menjati način rukovođenja javnim tužilaštvom i odnos prema javnosti

"U proteklih 16 godina kao društvo smo dobili faktičku personifikaciju svih problema oličenu u Vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac. Tu je i jedan broj kolega iz Vrhovnog javnog tužilaštva koji su se isključili iz realnosti operativnog rada i problema sa kojima se javna tužilaštva i javni tužioci suočavaju svakog dana", rekao je Stefanović u intervjuu za "Politiku".

Smeta mu i što, kako je naveo, umesto da se prilikom izbora i napredovanja u karijeri poštuje rad, zalaganje, upornost, integritet i dostojnost za obavljanje javnotužilačke funkcije, Visoki savet tužilaštva (VST), u kojem je po funkciji član i vrhovna javna tužiteljka, prioritet daje nekim drugim vrednostima poput lojalnosti i zaštiti ličnih interesa Dolovac.

Foto: ATAImages/Milos Tešić

Podsetio je da se Dolovac nedavno nije pojavila pred Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, koja ju je birala za treći mandat, već da je poslala kolege iz Vrhovnog javnog tužilaštva da predstave izveštaje o radu.

"Iako je tog dana ona bila u Srbiji, njen kolega iz istog tužilaštva Branko Stamenković je samo par dana kasnije na jednoj televiziji saopštio neistinu - da je ona tog dana bila u Hagu, u Eurojust-u", rekao je Stefanović.

Izbor članova Visokog saveta tužilaštva

Komentarišući rezultate tužilačkih izbora koji su održani 23. decembra, tužilac kaže da u iščekivanju odluke Ustavnog suda po uloženim žalbama na rešenja predsednika VST Branka Stamenkovića kojima su odbijeni prigovori izjavljeni povodom tužilačkih izbora, može da primeti da je većina od oko dve trećine javnih tužilaca u Srbiji glasala za kandidate koji se protive dosadašnjem rukovođenju vrhovne javne tužiteljke.

"Dakle, tužioci su jasno pokazali svoj stav. Od budućeg saziva VST zavisi i dalji pravac postupanja celokupne javnotužilačke organizacije, ali i dalji opstanak Dolovac na mestu Vrhovnog javnog tužioca, jer će novi saziv odlučivati o predlogu za njen četvrti mandat na toj poziciji", ukazao je glavni javni tužilac VJT u Beogradu.

Foto: ATAImages/Miloš Tešić

Napomenuo je da trenutni sistem izbora za članove VST iz reda javnih tužilaca nije odgovarajući, jer, kako tvrdi, ne odražava volju većine javnih tužilaca u državi. Od šest članova iz reda javnih tužilaca, kako je podsetio, Vrhovni javni tužilac je član po funkciji, a pored njega Vrhovno javno tužilaštvo ima još jednog svog predstavnika.

"To znači da ukupno njih 13 ima dva svoja predstavnika, naspram 448 javnih tužilaca sa osnovnog nivoa koji imaju isto dva predstavnika u Savetu. Jedan javni tužilac je predstavnik u VST iz viših javnih tužilaštava i jedan ispred apelacionih i specijalizovanih javnih tužilastava", precizirao je Stefanović, ističući da izborni sistem nije dobro postavljen.

On je podsetio da je i Venecijanska komisija na to ukazivala i predlagala da se ukine izborna jedinica ispred Vrhovnog javnog tužilaštva jer je njihov predstavnik već član po funkciiji - Vrhovni javni tužilac, ali da to nije učinjeno.

Neravnomerna teritorijalna zastupljenost i "izborni inženjering"

Pored toga, kako je dodao, sistem je postavljen tako da u Savetu nisu ravnomerno zastupljeni predstavnici javnog tužilaštva sa teritorije cele Srbije, jer su svi kandidati za članove VST iz beogradske apelacije.

Smatra da je potrebno promeniti sistem i omogućiti demokratično, ravnomerno zastupljeno predstavništvo javnih tužilaca u VST. Kao najveći izazov za javno tužilaštvo Stefanović vidi zaštitu javnih tužilaca kako od unutrašnjih tako i od spoljnih pritisaka, posebno navodeći takozvani "tihi pritisak" koji, kako je precizirao, dolazi iznutra - kroz ignorisanje problema u javnom tužilaštvu od strane Visokog saveta tužilaštva.

Kao primer za to naveo je da već četiri godine tužilaštvo na čijem je čelu, ali i druga javna tužilaštva širom zemlje trpe zbog nepopunjavanja sistematizacije i rade sa manjim brojem ljudi od propisanog.

Sa druge strane, kako je rekao, većina oglasa za izbor na nivou novosadske apelacije (teritorija AP Vojvodine) efikasno je rešavana i sistematizacija je uredno popunjavana, dok su za to vreme beogradska, niška i kragujevačka apelacija ostale zapostavljene. Veruje da je razlog tome tzv. "izborni inžinjering" i to, kako je naveo, "dela članova VST i vrhovne javne tužiteljke".

"Takođe, svedoci smo 'kao na dugme' brzih reakcija predsednika VST Branka Stamenkovića i njegove javne osude kada se čuje kritika njegovog rada i rada vrhovne javne tužiteljke, dok su svi ostali napadi na druge javne tužioce, ostali ili bez ikakvog odgovora ili su reakcije stizale kroz 'zakukuljena' saopštenja nakon više meseci", rekao je tužilac.

Smatra da Savet mora da radi u skladu sa propisanim pravilima za izbor javnih tužilaca, kao i da treba više pažnje da obrati na napade na javne tužioce, jer je on garant njihove samostalnosti.

"Savet mora jasno i javno da osuđuje svaki pritisak. U suprotnom, bojim se da ćemo i dalje trpeti kako medijske tako i političke i fizičke napade na javne tužioce i javna tužilaštva", izričit je Stefanović.

Izmene pravosudnih zakona

Povodom seta predloga za izmene pravosudnih zakona koje je Narodnoj skupšini podneo predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, glavni javni tužilac VJT u Beogradu je pozdravio odredbe predloga izmena Zakona o javnom tužilaštvu koje se odnose na institut upućivanja javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva.

Smatra da bi bilo dobro da se nakon tri godine od ukidanja ove mogućnosti ona opet vrati, imajući u vidu, kako je rekao, sve probleme i veliki broj predmeta sa kojima se tužilaštvo suočava u svakodnevnom radu, posebno zbog nedovoljne aktivnosti VST u prethodnom periodu kada je u pitanju izbor javnih tužilaca u osnovna i viša javna tužilaštva.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Što se tiče predloga za izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Stefanović veruje da je dobro što se menja "hibridna odredba" o postojanju tzv. Posebnog tužioca koji rukovodi samo jednim od pet odeljenja VJT u Beogradu, a kojeg postavlja Vrhovni javni tužilac na mandat od šest godina.

"Na ovaj način je neopravdano ovo odeljenje VJT u Beogradu počelo da se naziva Posebnim tužilaštovm, prvenstveno zahvaljujući pomenutom Branku Stamenkoviću koji je bio prvi izbor Zagorke Dolovac na funkciju takozvanog Posebnog tužioca. Pomenuta hibridna odredba daje neopravdano velika ovlašćenja vrhovnom javnom tužiocu, ali koliko vidim iz predloženih rešenja ideja je da se upodobi rad svih posebnih odeljenja pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu", rekao je on.

Visokotehnološki kriminal i organizacija rada

Međutim njegov lični stav je da ovo odeljenje ne treba da bude centralizovano u VJT u Beogradu, imajući u vidu sve veći broj krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala koja se svakodnevno dešavaju u celoj državi, zbog čega smatra da bi VTK odeljenja trebalo formirati pri višim javnim tužilaštvima u sve četiti apelacije, pored Beograda i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

"Na taj način imali bismo ravnomerniju podelu teritorijalne nadležnosti i postupanja, a samim tim i efikasniji progon izvršilaca ove vrste krivičnih dela", precizirao je tužilac.

Rezultati u borbi protiv narkotika

U toku 2025. godine najbrojnije krivično delo iz nadležnosti VJT u Beogradu bilo je, prema njegovim rečima, kao i svake godine - Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Međutim, kako je istakao, prošle godine zahvaljujući dobroj i koordiniranoj saradnji VJT u Beogradu, MUP RS i BIA realizovana je rekordna zaplena od preko 2.7 tona različitih vrsta narkotika.

Prema podacima koje je predstavio, najviše zaplena, hapšenja i procesuiranja osumnjičenih na teritoriji Beograda bilo je zbog opojne droge kanabis, ukupno oko 2.505,5 kilograma.

"Zaplenjeno je i oko 85 kilograma opojne droge kokain, 12 kilograma opojne droge heroin, 30 kilograma plus 66 litara opojne droge amfetamin, 11 kilograma opojne droge MDMA/ekstazi, kilogram opoje droge MDMB-PINACA, i više od 5 litara GBL -supstance za proizvodnju opojnih droga. Takođe, u toku prošle godine privremeno je zaplenjena i imovina u vrednosti više desetina miliona evra, od osumnjičenih i sa njima povezanim licima", precizirao je Stefanović.

Predmet "Ribnikar" i očekivanja od ponovljenog postupka

Govoreći o ponovljenom postupku u predmetu "Ribnikar", mišljenja je da će se jasnija slika o samom toku postupka steći nakon što na početku glavnog pretresa, koji je zakazan za 29. januar, novi predsednik sudskog veća saopšti odluku da li će se i koji dokazi ponovo izvoditi.

U svakom slučaju očekuje da će ponovljeni postupak biti efikasan, uz napomenu da VJT u Beogradu ostaje pri svojoj optužnici i svim ranije predloženim dokazima na osnovu kojih će i ponovljeni postupak, kako očekuje, rezultirati osuđujućom presudom.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Takođe, istakao je da će tužilaštvo insistirati na maksimalnim kaznama za okrivljene imajući u vidu težinu zločina koji je počinilo njihovo maloletno dete.

Upitan da li će i ponovljeni postupak biti zatvoren za javnost, Stefanović je naveo da to zavisi od odluke sudskog veća, ali da će tužilaštvo ostati pri svom stavu da je u interesu zaštite interesa maloletnih oštećenih neophodno isključiti javnost, dok je saglasno da porodice oštećenih kao i tokom prethodnog suđenja mogu da prisustvuju.

Hapšenja zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka

Na pitanje kako komentariše kritike dela javnosti zbog hapšenja osumnjičenih za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, Stefanović je naglasio da se VJT u Beogradu drži isključivo slova Ustava i zakona i postupa u skladu sa njima.

"VJT u Beogradu ne postupa u skladu sa očekivanjima ili željama ili političkim ciljevima bilo koje grupacije. Zakon je jasan - ako je neka radnja propisana kao krivično delo, njenu protivpravnost neće isključiti pripadnost interesnim grupama ili političkim organizacijama", izričit je Stefanović.

Tužilaštvo je, kao je ukazao, brana ne samo kriminalu i korupciji već i anarhiji i drugim oblicima protivpravnog delovanja koja u sebi sadrže elemente krivičnog dela".

Foto: Milena Đorđević

"Tužilaštvo mora da štiti pravni poredak, poštujući Ustav i pozitivne zakone i tako će činiti i ubuduće bez obzira na spoljne pritiske", istakao je glavni javni tužilac VJT u Beogradu.

Govoreći o potrebi bolje komunikacije između tužilaštva i građana, on je naveo da mu lično smeta "lažni tužilački elitizam, nedostupnost gradjanima, a naročito nedostupnost oštećenima velikim tragedijama".

"Od kada sam stupio na funkciju glavnog javnog tužioca pre četiri godine, VJT u Beogradu se maksimalno otvorilo ka javnosti kroz blagovremeno objavljivanje saopštenja, odgovora na novinarska pitanja, ali i kroz konferencije za medije kada su u pitanju teški i važni predmeti za koje je javnost posebno zainteresovana. Takođe, povodom najveće tragedije koja se dogodila u Srbiji, u predmetu 'Ribnikar' postupajući tužioci i ja smo u stalnoj komunikaciji sa porodicama stradale i povređene dece", napomenuo je Stefanović.

Slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu

On je stava da tužilaštvo mora da ima redovan kontakt sa medijima, a samim tim i sa građanima, ali da nažalost, "okoštao sistem kakav postoji 16 godina nije to prepoznao".

Veruje da je upravo takav sistem razlog zbog čega nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu nije bilo konferencije za medije ni vrhovne javne tuziteljke, niti bilo koga iz postupajućeg Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, dok su, kako je naveo, građani cele Srbije vapili za informacijama, objašnjenjima i razlozima određenih postupanja i uzrocima same tragedije.

"S tim u vezi, ostaje i velika nejasnoća zašto je jedina potvrđena optužnica povodom istog slučaja oduzeta od VJT u Beogradu od strane vrhovne javne tužiteljke pod izgovorom efikasnosti i dodeljena u rad nenadležnom tužilaštvu. Takva odluka je doneta i pored toga što je VJT u Beogradu najefikasnije javno tužilaštvo u Srbiji. Možda je razlog upravo to što radimo isključivo u skladu sa Ustavom i zakonima. Međutim, kao što sam već naveo, oni koji bi trebalo, ne cene rezultate rada, već se rukovode drugim interesima", zaključio je Stefanović.

Komentari (0)