Trideset i jedan sat straha: Kako se tokom operacije "Bljesak" 1. maja 1995. promenila sudbina 15.000 ljudi

Posle ratne 1991. godine, naredne četiri godine srpski narod je uživao zaštitu u tzv. Zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija, koju su kontrolisale snage UNPROFOR, a vojne akcije protiv tih teritorija bile su zabranjene sve dok se ne postigne političko rešenje između Zagreba i srpskih vlasti.

Napad u ranu zoru iznenadio je Srbe, ali i mirovne snage. Među 15.000 građana koji su napustili svoje domove bio je i Nikola Rajković (43), koji se za Newsmax Balkans priseća detalja.

"Prvog maja 1995. godine moje detinjstvo se naglo prekinulo. Imao sam 13 godina, živeo u Okučanima, išao u sedmi razred i tog jutra planirao da vežbam fiziku - test nas je čekao već sledećeg dana, jer se majski raspust završavao", navodi Rajković.

Foto: Milena Đorđević

Međutim, kako kaže, umesto pitanja iz fizike, dobio je pitanje života: kako se nositi sa iznenadnim odlaskom, gubitkom doma i strahom za goli život?

"Dan ranije atmosfera je već bila napeta. Naš podstanar, civilni policajac UN-a, Daniel Galadima iz Nigerije, vratio se kući vidno uznemiren. Umesto uobičajenih šala, samo je izustio da je 'situacija opasna.' U zoru su nas probudili zvuci granata. Na radiju su pokušavali da zadrže mir govoreći kako je sve pod kontrolom 18. korpusa RSK, ali stvarnost koja je dolazila s terena govorila je suprotno", navodi Rajković.

Foto: Newsmax BalkansCivilni policajac UN Daniel Galadima iz Nigerije sa Nikolom Rajkovićem par dana pred operaciju "Bljesak"

Rajković se priseća da se 1. maja, oko podne, komšija vratio s prve linije. Uzbuđeno je rekao da je jedno selo već palo.

"Tada sam znao - kraj je. U tom trenutku prestao sam da budem dete. Počeli smo da pakujemo ono malo stvari što je stalo u auto. Baka nije želela da ide, otac nije bio s nama, i tako smo krenuli - mama, brat i ja - kroz Novi Varoš, dok su granate već padale. Tek nakon što smo prešli most na Savi, osetio sam olakšanje: spasli smo živote", priseća se naš sagovornik.

Neplanirano, sa samo nešto najosnovnije garderobe, preselili su se kod rođaka u Banjaluku.

"Upisao sam novu školu i završio sedmi razred sa svim peticama. Knjige su mi postale jedini beg od svakodnevnih vesti o poginulima. Sećam se kako sam svaki dan slušao te priče, ali i kako sam pokušavao da u njima ne nestanem. Tog dana izgubio sam detinjstvo, ali sam dobio nešto drugo – ožiljak sazrevanja koji me i danas oblikuje. Naučio sam da cenim mir, sigurnost i snagu koju nosimo čak i kada mislimo da je više nemamo”, zaključuje Rajković i dodaje da svoju decu uči da nikoga i nikad ne mrze i da pokušaju da budu - pre svega dobri ljudi.

Veritas: Poginule 283 osobe

Za samo 31 sat, snage Hrvatske vojske i policije zauzele su teritoriju tadašnje Republike Srpske Krajine u Zapadnoj Slavoniji, prethodno potpisanih primirjem i pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Prema podacima Veritasa - organizacije koja se bavi ljudskim pravima i srpskim udruženjima izbeglica - tokom operacije je poginulo 283 osobe, među kojima su bili i civili, žene, deca i starci. Više od 15.000 Srba bilo je prinuđeno da napusti svoje domove, a mnogi su i danas raseljeni širom Srbije i Republike Srpske.

Foto: Milena Đorđević

"Sada u Okučanima i okolini živi oko hiljadu i po ljudi. To su uglavnom stariji ljudi, veoma mali broj mladih je ostao", za Newsmax Balkans navodi Savo Štrbac.

Prema njegovim rečima, ovo je jedna od većih tragedija u ratovima devedesetih, jer je za mali broj sati ubijen veliki broj ljudi - gotovo deset osoba svakog sata.

"Većina je stradala dok je bežala prema 'Mostu spasa' preko Save, ka Gradišci. Taj most bio je pod stalnom artiljerijskom vatrom, pa su neki čak pokušavali i da preplivaju reku", navodi Štrbac.

Prema podacima Veritasa, čak 57 žena je poginulo tokom ovog dana, što je izuzetno visok procenat među stradalim žrtvama. Prema njegovim rečima, bilo je više civila nego vojnika.

"Prilikom istraživanja imamo priličan broj neidentifikovanih tela. I još više nepronađenih tela", navodi Štrbac.

Foto: Srđan Ilić

Naš sagovornik upozorava da je posle operacije "Bljesak" bilo pokušaja manipulacije brojkama.

"Mnogi su kritikovali Veritas navodeći da je 283 umanjen broj. Mi u Veritasu se stvarno trudimo da sve što objavimo bude na osnovu dokaza, da budemo objektivni, da ne preterujemo. Recimo, jedan izveštaj Ministarstva inostranih poslova SRJ iz 1995. godine naveo je da je poginulo 3.000 civila i 1.000 vojnika, što zaista ne odgovara istini", navodi Štrbac.

Prilikom operacije "Bljesak", oko 1.500 Srba je uhapšeno, a mnogi od njih su naredne godine proveli po zatvorima i logorima.

Iako je hrvatsko rukovodstvo tada tvrdilo da je cilj operacije bio uspostavljanje ustavno-pravnog poretka na teritoriji Hrvatske, srpska strana i brojni međunarodni posmatrači ukazivali su na gruba kršenja međunarodnog prava, posebno po pitanju zaštite civila i ratnih zarobljenika.

Za stradanje srpskih civila niko nije pravosudno odgovarao. S druge strane, hrvatske vlasti imaju spisak od oko 4.000 Srba koji se u nekim dokumentima terete za ratne zločine.

Komentari (0)