(VIDEO) Između Moskve i Kijeva: Spoljna politika Srbije na liniji ravnoteže, evropski put kao tačka povezivanja

Poslednji u nizu signala da postoji politička volja za unapređenje odnosa između Beograda i Kijeva bio je telefonski razgovor predsednika Aleksandra Vučića sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.

Prema navodima predsednika Srbije, razgovor je bio otvoren i sadržajan, a teme su bile bilateralna saradnja, evropske integracije i platforma "Ukrajina - Jugoistočna Evropa".

U emisiji "Presek" na Newsmax Balkans, Emil Zoronjić iz Omladinske mreže Srbije ocenjuje da odnosi Srbije i Ukrajine, iako podložni ograničenjima, danas imaju stabilan okvir. Zvaničan stav Srbije od početka invazije na Ukrajinu nije se menjao - podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine više puta je iskazana kroz rezolucije u Ujedinjenim nacijama, ali bez uvođenja sankcija Rusiji.

"Postoji ta jasna politička poruka zvaničnog Beograda u vezi sa Ukrajinom, ali ona je često u koliziji s medijskim narativima u zemlji, gde dominira proruska retorika. U Srbiji se već četiri godine na nacionalnim frekvencijama širi otvoreno antiukrajinska propaganda", upozorava Zoronjić.

Ipak, Zoronjić naglašava da na međunarodnom planu Beograd uspeva da balansira. Srbija je, prema njegovim rečima, Ukrajini pružila humanitarnu, finansijsku, pa i posredno vojnu pomoć, i učestvovala u usvajanju nekoliko zajedničkih deklaracija u okviru formata "Ukrajina - Jugoistočna Evropa". U tom smislu, kaže, podrška Ukrajini nije bezuslovna kao što je slučaj sa nekim članicama NATO, ali ni beznačajna.

Zajednički evropski horizont

Obe zemlje imaju isti strateški cilj - članstvo u Evropskoj uniji, i to može biti osnova za jačanje saradnje.

"Kroz evropske integracije i zajednički rad u regionalnim formatima, kao što je "Ukrajina – Jugoistočna Evropa", Srbija i Ukrajina mogu graditi bliže odnose", navodi Zoronjić.

Foto: Newsmax Balkans

On podseća da su i prethodne tri deklaracije u tom okviru bile potpisane od strane Srbije, iako one, kako kaže, imaju više simbolički nego praktični značaj.

Pomoć sa zadrškom

Na pitanje koliko je podrška Srbije Ukrajini suštinska, Zoronjić priznaje da postoji zadrška.

"Srbija pomaže onoliko koliko smatra da je u skladu sa sopstvenim interesima, ne više. Nismo članica NATO i ne ponašamo se kao neke druge zemlje regiona koje su dale i poslednji vojni resurs kako bi pomogle Ukrajini", objašnjava.

U tom kontekstu, razgovori između Vučića i Zelenskog, kao i diplomatske razmene, imaju više funkciju održavanja dijaloga nego menjanja geopolitičke stvarnosti.

"Zelenski zna da ne može da utiče na pozicije Srbije, kao što ni Srbija ne može da očekuje bezuslovnu podršku", ocenjuje Zoronjić.

Pitanje Kosova kao važna tačka razumevanja

Jedan od ključnih stubova srpsko-ukrajinskih odnosa jeste stav Ukrajine prema Kosovu. Ukrajina još uvek nije priznala nezavisnost Kosova, što Beograd vidi kao znak prijateljstva i razumevanja.

"I pored pritisaka i čak predloga u ukrajinskom parlamentu, Ukrajina nije promenila svoj stav o Kosovu, i to Beograd visoko ceni", kaže Zoronjić.

Izbeglice, migracije i stvarni odnosi

Od početka rata u Ukrajini, kroz Srbiju je prošlo više od 148.000 ukrajinskih državljana, od kojih je 26.000 registrovalo dolazak. Iako broj izbeglica nije veliki u poređenju s državama poput Poljske ili Nemačke, ukrajinske vlasti, prema informacijama koje Zoronjić poseduje, zadovoljne su načinom na koji su njihovi građani primljeni u Srbiji.

"Nije bilo nijednog zabeleženog napada na Ukrajince na nacionalnoj osnovi, deca su upisivana u škole, postojali su prihvatni centri poput onog u Vranju - to sve govori o stvarnim, a ne samo deklarativnim odnosima", ističe on.

Komentari (0)