Klačar: Protesti protiv iskopavanja litijuma politički i ekološki
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenio je da je protest protiv najave iskopavanja litijuma i kompanije Rio Tinto politički i ekološki, jer se tiče javnih politika, kao i da ima sličnosti sa protestima "Srbija protiv nasilja" i udruženja 1 od 5 miliona.
Klačar očekuje da će političke stranke u opoziciji dugoročno da zauzimaju malo nijansiranije stavove o ovoj temi, zato što je projekat Jadar na neki način, kako kaže, i evropski projekat, ne samo projekat iza koga stoji srpska vlada.
"Verujem i da će stranke u opoziciji korigovati svoje stavove imajući u vidu i njihove pozicije koje su veoma bliske Evropskoj uniji", rekao je Klačar za Tanjug i dodao da je za očekivati da se stavovi menjaju, jer ako otpočne dijalog o toj temi, to bi trebalo da znači i približavanje stavova.
S druge strane, ne očekuje da će aktivisti imati korekcije po pitanju stavova, jer je njihova ideja vezana za strepnje koje imaju i jednu vrstu emotivnog odnosa prema toj temi.
Kada se govori o sličnostima sa prethodnim protestima, Klačar ističe da su i jedni i drugi krenuli kao "organski", uglavnom su bili vezani za aktiviste, ili za civilno društvo, a zajednička poveznica su im velika očekivanja na početku.
Rudnik litijuma je prilika za Srbiju da produbi veze sa Evropskom unijom i pozicionira se kao lider u industriji koja će biti veoma važna u budućnosti, ali o tome da li će rudnika i biti, treba da odluči narod u Srbiji, rekao je Džefri Pajat, pomoćnik državnog sekretara SAD za energetske resurse.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je listu proizvoda sa cenama nižim od akcijskih, rekao da su u toku pregovori o minimalcu i položio kamen temeljac za izgradnju savremenog objekta za Odred vojne policije "Kobre".
Specifičnost ovih protesta, kaže Klačar, ogleda se u činjenici da su imali možda veći odjek izvan Beograda, nego u samoj prestonici, odnosno protestu u Beogradu su prethodili protesti u manjim sredinama.
"Ti protesti su po svemu sudeći u velikoj meri bili organski, odnosno organizovani su od strane onih koji su aktivisti, verovatno uz određenu vrstu pomoći iz plana B političkih organizacija, ali ako govorimo o sličnostima njih je puno više nego razlika", rekao je Klačar.
Na pitanje zašto ekološka udruženja, koja između ostalog, traže da im javni servis omogući da uživo govore o ekološkom aktivizmu - umesto toga ne traže debatu o litijumu, Klačar kaže da bi debata i dijalog trebalo da budu na prvom mestu ako se govori o tome šta je interes zajednice.
Potrebna je, kaže, velika i sadržajna rasprava, bilo da se projekat na kraju prihvati ili odbaci, a najgore je da se dođe do rešenja koje bi bilo doneto zbog pritiska i koje bi iza sebe ostavilo veliki broj ljudi koji su nezadovoljni i koji nisu imali dovoljno informacija.
"Međutim, očekivanja demonstranata su drugačija. Zbog čega mi u ovom momentu imamo više protesta, manje dijaloga? Zato što se sada nalazimo u fazi u kojoj se zapravo obe strane bore za bolje početne pozicije i za narativ. Bore se za to ko će da ovlada javnim prostorom", rekao je Klačar.
Kako kaže, u ovom momentu vladi više odgovara da postoji racionalni dijalog zato što postoji veliki broj stručnjaka koji bi mogao kredibilno da govori o projektu Jadar i koji ne bi iznosio neke kataklizmične scenarije i koji bi u velikoj meri mogao da govori o tome da bi projekat Jadar mogao da bude ekološki bezbedan i ekonomski veoma isplativ.
"A na drugoj strani, demonstrantima u ovom momentu više odgovara da vrše pritisak preko ulice pa da eventualno u kasnijoj fazi, kada taj pritisak naraste sa boljom pregovaračkom pozicijom uđu u institucije, u parlament i u političke stranke. U ovom momentu prosto ciljevi su različiti", rekao je on.
Cilj demonstranata je, kako kaže, da se pritisak vrši putem ulice zato što je taj pritisak već jednom dao rezultat kada je vlada povukla uredbu i oni veruju da se taj rezultat može još jednom ponoviti.
Klačar očekuje da će dijalog biti značajniji i na svim nivoima, i na stručnom i na političkom, a ukazuje i da su sve vlade, i pre SNS, kao i Rio Tinto temu držali van očiju javnosti.
"Možda nije bila loša namera, možda su mislili samo da nema neke potrebe da bilo šta dodatno objašnjavaju, ali čini se da je deo javnosti ostao uskraćen za malo više transparentnosti. I onda kada na to dodate jednu jaku polarizaciju među vlašću i opozicijom koja proizvodi nepoverenje, nalazite se u situaciji koja nije u ovom momentu okruženje za dijalog. Nikakvi terenski radovi ne mogu da se obavljaju, barem još godinu, godinu i po dana i to je relativno dug period u kojem može da se razgovara. Moja su očekivanja da će se više razgovarati", rekao je Klačar.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Sadu uhapsili su A. V. (2004) iz Temerina, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštila je Policijska uprava Novi Sad.
Italijanske trupe u rezervnom sastavu KFOR stigle su u AP KiM, kako bi u narednim mesecima pomogle u očuvanju mira i stabilnosti na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999, saopšteno je iz KFOR.
Policija u Beogradu će podneti Prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u redovnom postupku po Zakonu o javnom redu i miru, protiv I. P. (70) zbog narušavanja javnog reda i mira.
V. d. direktora Vazduhoplovne akademije Miroslav Lepir demantovao je navode o masovnim ostavkama i gubitku sertifikata u ovoj državnoj obrazovnoj instituciji. Lepir je istakao da su medijski izveštaji o navodnih 15 ostavki nosilaca sertifikata i povlačenju dozvola netačni.
Srbija će 2100. godine imati svega 3,7 miliona stanovnika, za razliku od 2024. u kojoj je prema popisu bilo 6,7 miliona, navedeno je u studiji Ujedinjenih nacija (UN) "World Population Prospects 2024".
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) saopštila je da su ispunili svoje zahteve pošto su četiri meseca bili sami bez podrške drugih profesija i grupacija u štrajku i protestima.
U crkvi Ružici na Kalemegdanu u Beogradu održana je sveta liturgija i osvećena je voda povodom obeležavanja hrišćanskog praznika Krstovdana, nakon čega je održano viteško plivanje podno Beogradske tvrđave.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da nema dilemu da će 20. januara biti nastavljena školska godina i da bi sve drugo bila čista politika.
Komentari (0)