AP o protestima u Srbiji i vojnoj paradi, profesor FPN smatra da su pojedine interpretacije mešanje u unutrašnja pitanja

Tekst u kojem se hronološki nabrajaju segmenti višemesečne političke krize, za Newsmax Balkans komentariše profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković.

U tekstu se navodi da "predsednik Srbije Aleksandar Vučić pooštrava obračun s učesnicima protesta koji su u poslednjim mesecima uzdrmali njegovu populističku vladavinu".

Asošijeted pres (AP) dodaje da se Beogradom kreću tenkovi zbog vojne parade 20. septembra, te da "ako parada postane žarište nereda, demonstranti strahuju da bi vojska mogla da ostane na ulicama".

"Mislim da je to jedna, da ne kažem zlonamerna, ali vrlo subjektivna i improvizovana interpretacija. Smatram da, osim toga, postoji još nekoliko direktnih mešanja u unutrašnju politiku i pitanja Srbije kao države. To ima duboke veze s nekim zapadnim zemljama", navodi profesor Petričković.

Prema njegovim rečima, reč je o pokušaju uticaja uoči potencijalnih, predstojećih izbora.

"Uticaj po onom oprobanom scenariju koji se događa širom Evrope, u državama - pa i članicama EU - gde im nisu po volji političke opcije koje su trenutno na vlasti. Ovo je vrlo jasna interpretacija, slanje poruke da nešto što je vojna parada može da bude uvertira u neku vrstu nasilja", dodaje Petričković.

(Ne)nasilni protesti

Asošijeted pres navodi da su "isprva demonstracije bile mirne šetnje i sedenja. Ali tenzije su porasle kada su vlasti rasporedile policiju za razbijanje demonstracija, pripadnike u civilu, pa čak i sumnjive parapolicijske grupe, predvođene fudbalskim huliganima lojalnim Vučiću, kako bi skupove rasterivali pendrecima, palicama i bakljama. Demonstranti su prijavili prebijanja, proizvoljna hapšenja i upotrebu suzavca, šok-bombi i zvučnih uređaja - taktike koje su organizacije za ljudska prava osudile kao brutalne i preterane".

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

"I ovo smatram improvizacijom koja menja sliku stvari. Ako pogledamo činjenice, od samog početka ovo nisu klasični protesti. Suština je da je blokada institucija protivzakonita, posebno ono što je krenulo na fakultetima - u ime demokratije zapravo se urušavaju institucije. Taj, kako se naziva, organizovani studentski bunt, po mom mišljenju, ima dublje veze s drugim akterima; to je i pomenuto u tekstu, ali uz pogrešnu interpretaciju da nema dokaza o umešanosti faktora van studenata", navodi profesor FPN.

Prema Petričkovićevim rečima, protesti u kvantitativnom smislu - po broju zainteresovanih građana i studenata - opadaju.

"Ostala je manja grupa studenata i građana koja je napadala policiju i izvršila krivična dela. U tom smislu, interpretacija da je država, odnosno policija kao njen eksponent  postala agresivna, iz mog ugla nije tačna. Policija je reagovala tek kada je bila najdirektnije napadnuta; da se postupalo po uzoru na neke druge evropske države, reakcija bi bila znatno oštrija. Govorim o normativnoj, pravnoj upotrebi sile radi zaštite pravnog i državnog poretka", kaže Petričković, dodajući da su za ta dela predviđene višegodišnje kazne.

Nijedna strana ne želi da se povuče

U tekstu koji su preneli brojni mediji, AP navodi da su "antikorupcijski protesti prerasli u više od pukog otpora korupciji. Sada su direktan izazov Vučićevoj tvrdoj vladavini, a demonstranti traže slobodne izbore, nezavisno pravosuđe i odgovornost za policijsko nasilje. Pošto nijedna strana ne pokazuje spremnost na povlačenje, Srbija se suočava s produbljivanjem političke krize i rizikom od daljih nemira, pa čak i krvoprolića".

Foto: Milena ĐorđevićMilan Petričković

Profesor Petričković ovaj citat vezuje za događaje poznate iz skorije evropske istorije.

"Imali smo slične scenarije u Evropi, pokušaje na više mesta. Nažalost, scenario na Majdanu postao je izvestan uzor - nešto što bi, iz mog ugla, želeli da ostvare oni koji povlače konce i nalaze se i van Srbije, u saradnji s delom opozicije, delom nevladinog sektora, interesnim grupama i medijskim kućama. Suština je, po toj projekciji, da je to njihova želja da se ostvari; ne treba zaboraviti da, kada postoji društvena kriza u Evropi i kada postoji radikalni deo koji očigledno krši normative odbrane pomenutog društvenog poretka, to pogađa svakoga ko je na vlasti", navodi Petričković.

Prema njegovim rečima, eventualna eskalacija nasilja (krvoproliće) mogla bi da izazove dalekosežne, nekontrolisane posledice, što je, kako kaže, opcija koju po svaku cenu treba izbeći.

Komentari (0)