Sednica Skupštine Srbije: Šta poslanici kažu o leks specijalisu za Generalštab

Poslanici vlasti i opozicije nastavili su i polemiku o sudbini kompleksa Generalštaba u nastavku sednice na čijem su dnevnom redu izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i predlog specijalnog zakona o Generalštabu, a po hitnom postupku će se na dnevnom redu naći i lista kandidata za Savet Republičkog regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Poslanici su polemisali i o značaju zgrade Generalštaba i njenog autora, arhitekte Nikole Dobrovića, a dok poslanici opozicije kažu da je Generalštab ''remek-delo'', poslanici vladajuće koalicije ističu da se Dobrović i njegovo delo neopravdano veličaju.

Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov je, odgovarajući poslaniku Zeleno-levog fronta Robertu Kozmi da je zgrada Generalštaba "arhitektonski dragulj čuvenog Nikole Dobrovića", rekao da Dobrović posle Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (Generalštab) nije izveo nijedan objekat u Beogradu, kao i da Josip Broz Tito nikada nije ušao u tu zgradu.

"Zašto mu (Dobroviću) posle takvog remek-dela nije data prilika da izgradi još nešto u Beogradu", pitao je Jovanov.

Foto: ATAImages/R.Z.

Naveo je da je Dobrović potpisao projekte urbanizacije prvih novobeogradskih blokova, koje je izradio Dragiša Brašovan, koji je od komunističke vlasti bio zabranjen 1945. i kojem nije dozvoljeno da bilo šta projektuje.

''To je ta moralna gromada koja tuđe projekte prikazivala kao svoje, zato što je bio politički podoban. Što se tiče same zgrade SNO i njene vrednosti, to je uvećana kompilacija dva njegova predratna dela, izvedenog hotela Grand u Dubrovniku, koji je beli deo SNO, i drugi nerealizovani njegov predlog za palatu, na mestu današnje zgrade Tanjuga na Obilićevom vencu. To je crveni deo SNO. Dakle, to je vrednost objekta'', rekao je Jovanov.

Odgovarajući na navode Kozme da je Dobrović bio glavni urbanista Beograda od 1945. do 1950.godine i da je trasirao njegov razvoj nakon rušenje u Drugom svetskom ratu, Jovanov je rekao da je jedna od Dobrovićevih ideja bila izmeštanje glavne železničke stanice sa Savskog amfiteatra na Bežaniju, kao i da zgrada. Narodna skupština bila muzej, a da je bio plan da se nova skupština gradi na Kalemegdanu, gde je trebalo da se izgradi i muzej narodno-oslobodničke borbe, sportski stadion, spomenik narodnom heroju.

"Naravno, sve uz uklanjanje starih sadržaja, jer je to sve prošlost koja ne treba da postoji, kao i delova tvrđave na kojoj bi ostalo tek nekoliko kula. Tako je izgledao taj projekat velikog Nikole Dobrovića", rekao je Jovanov i dodao da se Dobrović nije previše obazirao na istoriju. Naveo je i da je prema Dobrovićevoj zamisli, Trg Republike trebalo da postane pločnik koji može da primi 120.000 ljudi i da bi se protezao od Narodnog pozorišta i Doma JNA ispod bloka zgrada i spajao palatu Albania sa Narodnim muzejem, i dalje kroz Knez Mihajlovu ulicu.

Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma rekao je ZLF traži da se Lex specijalis povuče iz skupštinske procedure, da se poništi odluka Vlade Srbije kojom je ukinut status zaštićenog spomenika kulture i da se pokrene stručna javna rasprava o načinu revitalizacije i obnove zgrade Generalštaba, kao i da je sve što piše u predlogu zakona nepotrebno i da Zakon o planiranju i izgradnji sve definiše - kako se rade pripremni radovi, kako se vrši rušenje, i kako se priprema lokacija za gradnju i izdaju dozvole, a da je novi zakon usmeren na to da se što pre sruši zgrada Generalštaba.

Polemika vlasti i opozicije 

Šef Poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov pozvao je poslanike u Skupštini Srbije da glasaju za leks specijalis o zgradi Generalštaba, navodeći da je to iskorak u modernizaciji, investicijama i napredovanju Srbije, ali i način da se približe odnosi Srbije i SAD.

Jovanov je, obrazlažući Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, isključivo tu lokaciju nazivao zgradom Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, koja je srušena tokom NATO agresije 1999. godine.

"Koja zgrada je ostala srušena 26 godina posle završetka Drugog svetskog rata? Nijedna, a ova je ostala", ocenio je on, obrazlažući predlog zakona koji je u proceduru podnelo 110 poslanika vlasti.

Poslanik Jovanov izneo je tvrdnju da su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture zaposleni "paraziti" koji, kako je naveo, "ništa ne rade pod milim Bogom". Istakao je da će simbol na mestu Generalštaba biti memorijal, koji će biti izgrađen, a ne porušena zgrada. On je dodao da ne postoje razlozi za povlačenje tog zakona. 

Poslanik iz grupe "Mi, snaga naroda" Slobodan Ilić apelovao je na to da zakon o Generalštabu ne bude usvojen, ocenjujući da praktično legalizuje krivična dela i falsifikate koji se dešavaju pod njegovim okriljem.

Ilić je naglasio da je sramota da se na mestu koje je simbol stradanja otvaraju kockarnice i spa centri, konstatujući da su se brojne institucije, poput zavoda za zaštitu spomenika kulture, založile za očuvanje kompleksa Generalštaba.

Foto: Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije/Peđa Vučković

Poslanik Srbija centra Petar Bošković izjavio je da ne postoji razlog da zgrada Generalštaba, koja je proglašena kulturnim dobrom, ne bude rekonstruisana.

"Zgrada treba da se vrati sve u prvobitno stanje, a namena da se odluči u ovom domu", kazao je Bošković u Skupštini Srbije, na čijem je dnevnom redu lex specialis čijim bi usvajanjem bilo omogućeno rušenje kompleksa Generalštaba.

Bošković je upitao predstavnike vlasti zbog čega Generalštab nije rekonstruisan proteklih 13 godina i istakao da za to postoje kompletni nacrti i spiskovi.

Šta je bilo u utorak na sednici

Na početku sednice usvojen je predlog Odbora za kulturu i informisanje da se po hitnom postupku na dnevni red skupštinskog zasedanja stavi lista kandidata za izbor članova Saveta REM.

Tokom rasprave u utorak svoje stavove o tom predloženom rešenju izneli su poslanici vladajuće koalicije koji su najavili podršku i ocenili da je taj zakon značajan za nastavak evropskog puta Srbije, kao i da će unaprediti izborni proces.

Opozicija je kritikovala izmene Zakona o JBS tvrdeći da one neće suštinski promeniti izborni proces te su izrazili sumnju u iskrenu nameru vlasti da se izvrši revizija biračkog spiska.  

Foto: Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije/Peđa Vučković

Poslanici raspravljaju i o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske. Reč je o leks specijalisu o zgradi Generalštaba Vojske Srbije, a predlog zakona je podnelo 110 narodnih poslanika.  

Na dnevnom redu su i predlozi Zakona o obilgacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu u drumskom prevozu i tahografima, o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda.  

Pred poslanicima je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Svete Lucije o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Benin o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i servisnih pasoša i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti bezbednosti i javnog reda između Vlade Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje.  

Poslanici su u ponedeljak odlučili da će o amandmanima od prve do pete tačke raspravljati odmah po završenoj načelnoj raspravi.

Komentari (0)