Picula (EP) o uslovima za ulazak Srbije u EU: Priznanje Kosova ne bi bilo dovoljno

Kako je ukazao, nije dovoljno samo da Srbija prizna Kosovo kako bi napredovala na evropskom putu, već postoji niz specifičnih politika koje mora da ispuni, prenosi Kosovo onlajn.

Picula je tokom plenarne sednice u Strazburu imenovan za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, te će u narednih pet godina ispred parlamenta biti zadužen za sve teme koje se tiču odnosa Evropske unije i Srbije.

Piculu, koji se u svojim mandatima aktivno bavio odnosima zemalja Zapadnog Balkana i EU, mediji izdvajaju kao evrozastupnika koji ima neprijateljski odnos prema Srbiji te su njegovo imenovanje za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju opisali i kao "guranje prsta u oko" Beogradu.

PROČITAJTE JOŠ

Politika

Vučić o izboru izvestioca EP za Srbiju: Razumemo poruku, nije problem to što je Picula Hrvat, već njegovi stavovi

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je naša zemlja dobro razumela poruku koju joj je Evropski parlament poslao postavljajući Tonina Piculu za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.

14:56Pre 528 d22.10.2024.

Autor

Politika

Izabran novi izvestilac EP za Srbiju: Tonino Picula umesto Vladimira Bilčika

Za novog izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju izabran je Tonino Picula iz Progresivne alijanse socijalista i demokrata (S&D), potvrđeno je dopisniku Tanjuga u EP.

10:09Pre 528 d22.10.2024.

Autor

"U proteklih 11 godina sam vodio delegacije za odnose s Bosnom i Hercegovinom i Kosovom. U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno. Moj je posao pre svega da u određenoj zemlji razgovaram sa predstavnicima institucija koje moraju da obave glavni posao, jer je za stanje u nekoj zemlji najodgovornija vlast. Na meni je da u otvorenim razgovorima s predstavnicima vlasti komuniciram pre svega i analiziram ono što se, po nekoj opštoj proceni, mora uraditi", istakao je Picula.

Ocenio je da će taj proces biti dosta složen.

"Međutim, na mojoj strani je pre svega političko iskustvo, kako evropsko tako i nacionalno, i u svakom ću slučaju nastupati pre svega principijelno. Pa ako čak i stavimo sa strane moje imenovanje na tu dužnost sa svim onim kako se to interpretira, pogotovo u Srbiji, treba reći da je Evropski parlament od sve tri institucije Evropske unije uvek bio najdosledniji zagovaratelj politike proširenja", rekao je Picula u razgovoru za Hinu, ali i naglasio da "proces pristupanja i dalje mora biti utemeljen na ispunjavanju kriterijuma", naveo je on.

Nije dovoljno samo priznati Kosovo

Jedan od glavnih izazova za Srbiju svakako će, pored usklađivanja s pravnim tekovinama i vrednostima EU, biti usklađenost i s aktualnom politikom Brisela prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, najavili su iz Kancelarije zastupnika.

O stanju u Srbiji zastupnik Picula će jednom godišnje u ime EP pripremati izveštaje nakon predstavljanja godišnjih izveštaja Evropske komisije.

U pregovorima su do sada otvorena 22 od 35 poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da pregovori EU i Srbije sporo napreduju konstatujući da to "nije zbog zbog vladavine prava".

"Da priznamo lažnu državu Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU", rekao je Vučić.

Iako Vučić takvu mogućnost odbacuje kao neprihvatljivu, Picula dodaje da ni to ne bi bilo dovoljno.

"Meni se čini da su to važni elementi koji bi značili da Srbija zaista menja odnos prema političkim procesima koji su izrazito važni za nju i za njene komšije. Ali naravno da pored toga postoji ceo niz elementa specifičnih politika koje Srbija na svom putu do svog konačnog cilja mora i ispuniti. Ne možemo svesti to samo na jedan, dva ili tri elementa koji, koliko god da su važni, nisu dovoljni. Postoje kopenhaški kriterijumi koji možda ne zvuče spektakularno, ali su putokaz kojim su prošle sve druge zemlje. Pa će tako morati i Srbija", rekao je Picula.

Kopenhaški kriterijumi su zahtevi koje EU postavlja pred zemlje kandidate za priključivanje, od onih političkih, poput vladavine prava,  do usklađivanja sa ciljevima Unije.

Evropski parlament traži punu sliku

Važno je otvarati i zatvarati poglavlja i klastere, ali jednako tako je važno i jeste li nekom potrebni, primećuje Picula.

"To je u politici realnost, očito da postoje lideri država članica EU koje iz svojih nacionalnih interesa Srbiju doživljavaju kao partnera. Koliko pri tome vode računa o celini situacije u Srbiji, to je pitanje za njih. Naravno da vlade država članica imaju svoje kriterijume, one bi htele da je institucija Evropskog parlamenta manje kritična i da naprosto ne prepoznaje ono što je nama sporno. I tu se ništa neće menjati, pretpostavljam, i ovom mandatu. Evropski parlament u svemu tome igra autonomnu ulogu, ali je naravno uvek pitanje kako će druge dve institucije kalibrirati svoj odnos prema politici proširenja, a onda u okviru te politike odnos prema pojedinim državama", pojašnjava on.

Na EP je, ističe, da proceni do koje mere je srpsko društvo napredovalo, demokratsko, koliko poštuje temeljna ljudska prava i koliko je osiguralo slobode medija, kao i to koliko je pravosuđe nezavisno.

"Da bi neka država napredovala, srećom postoje kopenhaški kriterijumi, koji nisu izmišljotina ni Evropskog parlamenta, ni ove generacije političara", konstatovao je.

Picula je u razgovoru napomenuo kako će sliku o Srbiji stvarati ne samo kroz kontakte s predstavnicima vlasti nego i s predstavnicima civilnog sektora, akademske zajednice i naravno poslovne zajednice.

"Ti kontakti sigurno će mi pomoći da stvorim jednu celovitiju sliku o stanju u Srbiji, o čemu ću izvestiti instituciju koja me je imenovala, a to je Evropski parlament", zaključio je Picula. 

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)