Sledi li dijalog nakon uklanjanja šatora ispred Skupštine: Antonijević i Janjić o 2026. kao godini smirivanja tenzija

Uklanjanjem šatora na platou ispred Skupštine Srbije, koje je tu stajalo gotovo devet i po meseci, simbolično je zatvoreno jedno od najturbulentnijih poglavlja u novijoj političkoj istoriji zemlje.

Godina iza nas obeležena je protestima, blokadama i dubokim društvenim podelama, kakve, saglasni su sagovornici, nisu viđene ni devedesetih.

Pitanje koje se nameće jeste da li 2026. može biti godina smirivanja i povratka dijalogu?

O tome su u jutarnjem programu "Otvori oči" govorili  poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević i Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Antonijević smatra da uklanjanje šatora i prestanak blokada šalju poruku da postoji spremnost za smirivanje tenzija i povratak dijalogu.

"Ako me pitate da li će podele splasnuti u narednoj godini, ja se nadam da hoće. One su u 2025. bile najveće koje pamtimo, čak ni devedesetih nije bilo ovakvog nivoa polarizacije", rekao je Antonijević.

Foto: Milena ĐorđevićMilan Antonijević

On podseća da su poslednjih dana vidljivi i institucionalni pomaci, poput razgovora premijera sa rektorima i dekanima, što vidi kao dobar signal.

"Očigledno postoji spremnost. Mnogi ministri i predstavnici vlasti razgovaraju širom Srbije i mislim da je to put za izlazak iz krize. Politički, svako ima pravo na slobodu izražavanja i okupljanja, ali podele koje su ulazile i u porodice i među prijatelje, vreme je da im kažemo doviđenja", ističe Antonijević.

"Kamp štetio imidžu vlasti"

Dušan Janjić uklanjanje šatorskog naselja ocenjuje kao "dobar i racionalan potez", ali upozorava da sam po sebi ne znači početak političkog dijaloga.

"Mi smo još u prvim izveštajima o stanju ljudskih prava utvrdili da je poreklo svega u interpretaciji stvarnosti kao 'obojene revolucije'. To je model koji koriste mnoge vlasti. Ovde se došlo u situaciju da više niste znali šta je vojska, šta paravojska, a to je najviše štetilo imidžu vlasti", kaže Janjić.

Prema njegovim rečima, vlast je na kraju procenila da joj kamp više ne donosi političku korist.

Foto: Milena ĐorđevićDušan Janjić

"Dobro je što je uklonjen, jer se time vraća elementarna sloboda kretanja i stvara se pretpostavka da institucije rade svoj posao. Ali to nije direktan uvod u dijalog, dijalog mora da bude organizovan i politički", naglašava Janjić.

Institucije u centru krize poverenja

Antonijević podseća da je i sam bio kritikovan zbog stava da bi šatore trebalo ukloniti, ali smatra da je taj potez bio neophodan.

"Period konfrontacije bio je predug. Bilo je napada i na samo šatorsko naselje, ali i sa druge strane. Sve je to vodilo ka većim tenzijama, a ne ka smirivanju", kaže poverenik.

On upozorava da je tokom protekle godine ozbiljno narušeno poverenje u institucije, posebno u policiju.

"Policajci koji stoje na ulici dobijaju pretnje, nipodaštava se njihov rad, a zaboravlja se da su omogućili da se održi više od 20.000 skupova. Moramo vratiti poverenje u institucije, u policiju, vojsku, centre za socijalni rad... Ne može se vlast osvajati na ulici", poručuje Antonijević.

Godina raspleta ili uvod u izbore?

Janjić smatra da je 2025. bila "godina raspleta", jer su se političke pozicije jasno iskristalisale.

"Sada se zna ko su glavni politički akteri. Ogroman broj prikupljenih potpisa u studentskoj akciji 'Raspiši pobedu' pokazuje ozbiljan politički potencijal. Pitanje više nije da li, nego kada će biti izbori", kaže on.

Ipak, upozorava da izbori ne mogu biti izlaz iz krize bez prethodnog dijaloga o uslovima.

"Vlast je uvek najodgovornija jer ima budžet, resurse i institucije, ali bez dogovora o uslovima izbora, bez stabilizacije institucija, mi ćemo se vrteti u krug", ističe Janjić.

Obrazovanje kao odgovor na krizu

Antonijević posebno naglašava ulogu obrazovanja u prevazilaženju društvenih podela.

"Ova godina je pokazala da mnogi mladi odlaze na studije u Sloveniju, Austriju i druge zemlje. Ako želimo izlaz iz krize, moramo motivisati mlade da znanje stiču ovde i da veruju institucijama", kaže on.

Kao primer navodi britanski grad Bradford, koji je izlaz iz dubokih podela pronašao upravo u razvoju univerziteta.

Foto: Milena Đorđević

"Univerzitet u centru grada okuplja različite zajednice. To je odgovor na krizu. Mislim da je to ključ i za Srbiju, za Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar...", dodaje Antonijević.

Ko treba da pokrene dijalog?

Na pitanje ko treba da pozove na novi politički dijalog, Janjić odgovara da inicijativa mora doći iz institucija.

"Parlament je mesto gde se dogovara mehanizam. Okrugli stolovi bez konkretnih dogovora nemaju smisla. Potrebna je politička zrelost svih aktera", kaže on.

Antonijević se slaže da bez funkcionalne Narodne skupštine nema izlaska iz krize.

"Nama treba parlament koji radi, zakoni koji se usvajaju, posebno oni koji se tiču ravnopravnosti, borbe protiv nasilja i evropskih integracija. Što manje vremena izgubimo na izborni ciklus, a što više na konkretne reforme, to je bolje za građane", zaključuje poverenik.

Gostovanje Janjića i Antonijevića možete pogledati u videu:

Komentari (0)