Đurić u Njujorku: Na sednici Saveta bezbednosti tražićemo formiranje ZSO
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić rekao je da će Srbija u sredu na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji od međunarodne zajednice tražiti nultu toleranciju prema jednostranim i nekoordinisanim potezima Prištine.
Cilj tih poteza je etničko čišćenje Srba, kao i snažno sprovođenje Briselskog sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština, naveo je ministar.
"Sutra ću se osvrnuti i na sve bezočnije i drskije javne istupe i gospodina (Aljbina) Kurtija i (Dzeljaja) Svečlje i ostalih rukovodilaca privremenih institucija koji sada javno govore i hvale se time da ne nameravaju da uspostave Zajednicu srpskih opština (ZSO)", rekao je Đurić novinarima u Njujorku uoči sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se razmatrati šestomesečni izveštaj UNMIK-a o Kosovu i Metohiji.
Poslanička grupa "Mi snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović" zatražila je od ministra spoljnih poslova Marka Đurića da objasni kako je to Srbija podržala generalnog sekretara UN Antonija Gutereša pošto ga je Izrael proglasio za personu non grata.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je Srbija podržala pismo podrške generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu pošto ga je Izrael proglasio za "personu non grata" ističući da nije tačna informacija koju su objavili pojedini mediji da Srbija to nije učinila.
Đurić je ukazao da se oni javno hvale time da ne planiraju da poštuju član devet Briselskog sporazuma, kojim je predviđeno da policija na severu Kosova i Metohije bude proporcionalna stanovništvu.
On je podsetio da je taj sporazum ratifikovan dvotrećinskom većinom u prištinskom parlametnu, te je time postao deo ustava Kosova i ocenio da rukovodioci organa iz Prištine ni svoj ustav ne poštuju.
Srbija će čvrsto štititi prava našeg naroda na Kosovu
Đurić je naveo i da će Srbija na sednici biti čvrsta u zaštiti prava srpskog naroda na KiM i najširoj međunarodnoj javnosti predstaviti sve ono što se dešavalo u periodu između dva izveštaja UNMIK-a.
"A ono što se dešavalo je upravo strašno. Srbima na Kosovu i Metohiji su između dva izveštajna perioda uskraćena dodatna kolektivna prava", rekao je.
Ministar je podsetio da je u tom periodu režim premijera privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbina Kurtija organizovao upad u privremene organe u kojima radi 5.800 Srba.
"Ono što je još gore od toga, je što su upadom u ove privremene organe onemogućene neke od najosnovnijih usluga za srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije, čime se doprinosi stvaranju nemogućih uslova za život za srpski narod", naveo je Đurić.
Srbi na udaru na Kosovu, ali i Bošnjaci, Romi i Goranci
On je istakao da je srpska poruka čitavoj međunarodnoj zajednici da se na primeru Srba na Kosovu i Metohiji danas "meri i vidi" ko želi da stane, kako na stranu Povelje Ujedinjenih nacija, tako i na stranju najosnovnijih principa humanosti.
Govoreći o Srbima koji žive u KiM, Đurić je ocenio da je čitav jedan narod u Evropi u 21. veku izolovan, uskraćen za najosnovnije usluge i getoiziran.
"Nama je na Kosovu i Metohiji neophodna nulta tolerancija ka gaženju kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava nevećinskih zajednica, srpske zajednice najviše, pošto su Srbi najviše na udaru. Ali na udaru su i Goranci, Bošnjaci i Romi. Dakle, svi oni koji se ne uklapaju u matricu i u šablon Kurtijeve etnonacionalističke politike. To ćemo ovde u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija potpuno da ogolimo, da izložimo sudu međunarodne javnosti, da iznesemo brojne činjenice i konkretne primere i ljudske sudbine koje su pogođene ovakvim jednostranim delovanjem", rekao je Đurić.
Srbija nije u sukobu sa Albancima
On je pojasnio da Srbija nije u sukobu sa albanskim narodom.
"Mi želimo na čitavom Balkanu, i to pokazujemo i kroz naš odnos sa Albanijom, jedan drugačiji, ka budućnosti orijentisan odnos sa albanskim narodom. Pogotovo to želimo u odnosu na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, za koje ne želimo da budu taoci Kurtijeve nacionalističke politike. Ali istovremeno ćemo vrlo čvrsto insistirati na tome da prava Srba ne smeju biti gažena", kazao je Đurić.
Ministar je dodao da će govoriti i o političkim zatvorenicima.
"Imamo 86 srpskih političkih zatvorenika, od kojih su mnogi u pravom smislu te reči politički zatvorenici. Ljudi koji su vansudski zadržani. Ili uhapšeni ljudi koji dođu da traže svoju imovinu koja je uzurpirana, pa onda naglo neko izmisli da su učestvovali u nekakvim ratnim zločinima i onda ih uhapse. Međutim, onog momenta, ako povuku zahteve, prestaju da budu ratni zločinci. Neki od njiih su uhapšeni, samo zato što su učestvovali na barikadama i na protestima, na miran način, nevezano za bilo kakvo nasilje", objasnio je Đurić.
Kako je naveo to se dešava, uprkos činjenici da su postojale garancije Evropske unije i SAD u vidu zajedničke izjave.
Dodao je da će se o svemu sutra govoriti, ali na način koji nije svađalački, koji ne doprinosi eskalaciji, već na osnovu dubokog uverenja koje Srbija ima, a to je da ako imamo činjenice na našoj strani, da treba da dobijemo i podršku.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Sadu uhapsili su A. V. (2004) iz Temerina, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštila je Policijska uprava Novi Sad.
Italijanske trupe u rezervnom sastavu KFOR stigle su u AP KiM, kako bi u narednim mesecima pomogle u očuvanju mira i stabilnosti na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999, saopšteno je iz KFOR.
Policija u Beogradu će podneti Prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u redovnom postupku po Zakonu o javnom redu i miru, protiv I. P. (70) zbog narušavanja javnog reda i mira.
V. d. direktora Vazduhoplovne akademije Miroslav Lepir demantovao je navode o masovnim ostavkama i gubitku sertifikata u ovoj državnoj obrazovnoj instituciji. Lepir je istakao da su medijski izveštaji o navodnih 15 ostavki nosilaca sertifikata i povlačenju dozvola netačni.
Srbija će 2100. godine imati svega 3,7 miliona stanovnika, za razliku od 2024. u kojoj je prema popisu bilo 6,7 miliona, navedeno je u studiji Ujedinjenih nacija (UN) "World Population Prospects 2024".
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) saopštila je da su ispunili svoje zahteve pošto su četiri meseca bili sami bez podrške drugih profesija i grupacija u štrajku i protestima.
U crkvi Ružici na Kalemegdanu u Beogradu održana je sveta liturgija i osvećena je voda povodom obeležavanja hrišćanskog praznika Krstovdana, nakon čega je održano viteško plivanje podno Beogradske tvrđave.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da nema dilemu da će 20. januara biti nastavljena školska godina i da bi sve drugo bila čista politika.
Komentari (0)