Đurić u Njujorku: Na sednici Saveta bezbednosti tražićemo formiranje ZSO

Cilj tih poteza je etničko čišćenje Srba, kao i snažno sprovođenje Briselskog sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština, naveo je ministar.

"Sutra ću se osvrnuti i na sve bezočnije i drskije javne istupe i gospodina (Aljbina) Kurtija i (Dzeljaja) Svečlje i ostalih rukovodilaca privremenih institucija koji sada javno govore i hvale se time da ne nameravaju da uspostave Zajednicu srpskih opština (ZSO)", rekao je Đurić novinarima u Njujorku uoči sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se razmatrati šestomesečni izveštaj UNMIK-a o Kosovu i Metohiji.

Đurić je ukazao da se oni javno hvale time da ne planiraju da poštuju član devet Briselskog sporazuma, kojim je predviđeno da policija na severu Kosova i Metohije bude proporcionalna stanovništvu.

On je podsetio da je taj sporazum ratifikovan dvotrećinskom većinom u prištinskom parlametnu, te je time postao deo ustava Kosova i ocenio da rukovodioci organa iz Prištine ni svoj ustav ne poštuju.

Srbija će čvrsto štititi prava našeg naroda na Kosovu

Đurić je naveo i da će Srbija na sednici biti čvrsta u zaštiti prava srpskog naroda na KiM i najširoj međunarodnoj javnosti predstaviti sve ono što se dešavalo u periodu između dva izveštaja UNMIK-a.

"A ono što se dešavalo je upravo strašno. Srbima na Kosovu i Metohiji su između dva izveštajna perioda uskraćena dodatna kolektivna prava", rekao je.

Ministar je podsetio da je u tom periodu režim premijera privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbina Kurtija organizovao upad u privremene organe u kojima radi 5.800 Srba.

"Ono što je još gore od toga, je što su upadom u ove privremene organe onemogućene neke od najosnovnijih usluga za srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije, čime se doprinosi stvaranju nemogućih uslova za život za srpski narod", naveo je Đurić.

Srbi na udaru na Kosovu, ali i Bošnjaci, Romi i Goranci

On je istakao da je srpska poruka čitavoj međunarodnoj zajednici da se na primeru Srba na Kosovu i Metohiji danas "meri i vidi" ko želi da stane, kako na stranu Povelje Ujedinjenih nacija, tako i na stranju najosnovnijih principa humanosti.

Govoreći o Srbima koji žive u KiM, Đurić je ocenio da je čitav jedan narod u Evropi u 21. veku izolovan, uskraćen za najosnovnije usluge i getoiziran.

"Nama je na Kosovu i Metohiji neophodna nulta tolerancija ka gaženju kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava nevećinskih zajednica, srpske zajednice najviše, pošto su Srbi najviše na udaru. Ali na udaru su i Goranci, Bošnjaci i Romi. Dakle, svi oni koji se ne uklapaju u matricu i u šablon Kurtijeve etnonacionalističke politike. To ćemo ovde u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija potpuno da ogolimo, da izložimo sudu međunarodne javnosti, da iznesemo brojne činjenice i konkretne primere i ljudske sudbine koje su pogođene ovakvim jednostranim delovanjem", rekao je Đurić.

Srbija nije u sukobu sa Albancima

On je pojasnio da Srbija nije u sukobu sa albanskim narodom.

"Mi želimo na čitavom Balkanu, i to pokazujemo i kroz naš odnos sa Albanijom, jedan drugačiji, ka budućnosti orijentisan odnos sa albanskim narodom. Pogotovo to želimo u odnosu na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, za koje ne želimo da budu taoci Kurtijeve nacionalističke politike. Ali istovremeno ćemo vrlo čvrsto insistirati na tome da prava Srba ne smeju biti gažena", kazao je Đurić.

Ministar je dodao da će govoriti i o političkim zatvorenicima.

"Imamo 86 srpskih političkih zatvorenika, od kojih su mnogi u pravom smislu te reči politički zatvorenici. Ljudi koji su vansudski zadržani. Ili uhapšeni ljudi koji dođu da traže svoju imovinu koja je uzurpirana, pa onda naglo neko izmisli da su učestvovali u nekakvim ratnim zločinima i onda ih uhapse. Međutim, onog momenta, ako povuku zahteve, prestaju da budu ratni zločinci. Neki od njiih su uhapšeni, samo zato što su učestvovali na barikadama i na protestima, na miran način, nevezano za bilo kakvo nasilje", objasnio je Đurić.

Foto: Tanjug/Jovana Kulašević

Kako je naveo to se dešava, uprkos činjenici da su postojale garancije Evropske unije i SAD u vidu zajedničke izjave.

Dodao je da će se o svemu sutra govoriti, ali na način koji nije svađalački, koji ne doprinosi eskalaciji, već na osnovu dubokog uverenja koje Srbija ima, a to je da ako imamo činjenice na našoj strani, da treba da dobijemo i podršku.

Komentari (0)