O čemu se razgovaralo kod Kusturice na Mećavniku: Razgovori bez političkog plana ili početak pregrupisavanja opozicije

U javnosti su se poslednjih nedelja pojavile spekulacije o navodnim političkim sastancima koji su više puta održani na Mećavniku, na Mokroj Gori, uz tvrdnje da je reditelj Emir Kusturica "okupljao suvereniste". 

Ko je dolazio na Mećavnik, s kojim povodom i da li se iza tih susreta krije početak političkog pregrupisavanja na opozicionoj sceni, razgovarali smo sa prof. dr Stevicom Deđanskim, političkim analitičarem, i dr Borislavom Antonijevićem, narodnim poslanikom pokreta "Mi snaga naroda".

Ko je sve bio na Mećavniku

Na pitanje da li su pripadnici pokreta "Mi - snaga naroda" prisustvovali skupovima na Mećavniku kod Kusturice i kakav je bio njihov karakter, Antonijević potvrđuje da su pojedini članovi tog pokreta bili prisutni, ali odbacuje tumačenja o organizovanom političkom sastanku.

"Pripadnici našeg pokreta jesu bili na Mećavniku, ali ne kao pripadnici pokreta, niti su bili pozvani u tom svojstvu. Profesor Ratko Ristić je tamo bio mnogo puta kada su se održavala predavanja, isto kao i profesor Branislav Nestorović, Aleksandar Pavić, uz još 200 do 300 ljudi", rekao je Antonijević u emisiji "Otvori oči".

On potvrđuje da je u prethodnih nekoliko godina bilo različitih okupljanja i razgovora, uključujući i one od pre nekoliko meseci, ali smatra da se u javnosti namerno zanemaruje sadržaj tih susreta.

Printscreen: Newsmax BalkansBorislav Antonijević

Upitan da li se na tim susretima razgovaralo o okupljanju političkih aktera sličnih ideja ili o formiranju nove političke platforme, Antonijević kaže da takav skup nije organizovan sa tim ciljem.

"Na svim skupovima se priča o aktuelnoj situaciji, to je normalno. Ali da je postojao skup organizovan sa idejom političkog udruživanja - nije", naglašava narodni poslanik.

Sličan stav iznosi i Stevica Deđanski, koji smatra da se boravak na Mećavniku i razgovori sa Emirom Kusturicom pogrešno interpretiraju.

"Otići na skup i razgovarati sa gospodinom Kusturicom, koji otvoreno kaže da se politikom bavi kao intelektualac, ali ne želi politički angažman, potpuno je legitimno. On je nacionalni intelektualac koji ima pravo da iznese stav. Od toga praviti 'ujdurmu' znači da postoje skrivene namere", ocenjuje Deđanski.

Printscreen: Newsmax Balkans Stevica Deđanski

Prema njegovim rečima, takve interpretacije često dolaze "spolja" i služe da se određene grupe unapred etiketiraju kao nacionalisti ili suverenisti koji navodno formiraju novu političku organizaciju.

"Čak i da se desilo da su se ljudi okupili i razgovarali - pa šta? Od razgovora do realizacije političkog projekta ima bezbroj koraka. Smisao razgovora i jeste da se razgovara", kaže Deđanski.

Političko pregrupisavanje 

Na pitanje da li bi, u širem smislu, okupljanje ljudi sličnih političkih uverenja, posebno kada je reč o idejama suverenizma i državotvornosti, moglo imati smisla, Antonijević kaže da takvu ideju smatra pozitivnom.

"Apsolutno, to je dobra ideja koju bi trebalo realizovati", navodi on, dodajući da razgovori o tome već postoje, kako unutar pokreta, tako i sa građanima koji im se obraćaju.

Ipak, naglašava da zajedništvo ne može biti samo formalno, već mora da se gradi oko ključnih tema.

"Svi traže zajedništvo na širokom frontu, ali ono mora da se zasniva na nekoliko osnovnih tačaka koje su važne za zemlju. Mislim da će se u ovom trenutku najveće zajedništvo pronaći oko stava da ova vlast mora da ode", kaže poslanik "Mi snaga naroda".

Deđanski, sa druge strane, ukazuje na problem nepostojanja jasne alternative na opozicionoj sceni.

"Ja verujem u demokratiju, ali mi danas nemamo jasnu opozicionu alternativu. Ne čujemo odgovore na ključna nacionalna pitanja - Kosovo i Metohija, odnos prema Rusiji, Republici Srpskoj", navodi analitičar.

Printscreen: Newsmax Balkans

Govoreći o studentskoj listi, Deđanski ocenjuje da nejasno političko pozicioniranje može imati uticaja na izborni rezultat.

"Ljudi na kraju glasaju za nešto, ne samo protiv nekoga. Program mora da se objavi na vreme i da se jasno promoviše", kaže Deđanski dodajući da studentski pokret vidi kao "heterogen i ideološki neujednačen".

Antonijević, međutim, ima drugačiji pogled. On smatra da su upravo studentski protesti doveli su do značajnog pada podrške vlasti.

"Podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je, po nekim merenjima, pala ispod 30 odsto. To znači da su studenti u ovom trenutku ozbiljna konkurencija vlasti", zaključuje on.

Gostovanje Stevice Deđanskog i dr Borislava Antonijevića pogledajte u videu:

Komentari (0)