Berlin uz Vašington, Pariz oprezan, Španija protiv sukoba u Iranu: Da li Evropa gubi jedinstvo?

Eksplozija u američkoj ambasadi u Oslu izazvala je brojne reakcije javnosti. Sagovornik Newsmax Balkans, istoričar Stanislav Sretenović, navodi da postoji mogućnost da je reč o terorističkom aktu.

"Mala je verovatnoća da je to slučajni incident. Verovatno se radi o terorističkom aktu", objašnjava Sretenović.

Naglašava najvažniju činjenicu, a to je da u napadu, na sreću, nije bilo žrtava ni povređenih, već samo materijalne šteta.

Da li se NATO distancira od Amerike?

Generalni sekretar NATO izjavio je da Alijansa ne učestvuje u ratu, iako ključne članice to  rade. Na pitanje da li to znači političko distanciranje od američke politike, Sretenović objašnjava da su ti odnosi u ovom trenutku neizvesni. 

"Unutar saveza se procenjuje situacija i vrše se dogovori. Ipak, to je savez velikog broja demokratskih zemalja u kojima se ovako važne odluke razmatraju i formulišu u diskusiji", ističe profesor. 

Printscreen: Newsmax BalkansStanislav Sretenović, istoričar

Sadašnja pozicija, prema njegovim rečima, govori da sa stanovišta međunarodnog prava i strategije NATO nema potrebe za akcijom, a Sjedinjene Države smatraju da same, zajedno sa Izraelom, mogu da ostvare ciljeve koje su postavile.

Tri evropska bloka: Nemačka, Francuska i Španija

Sretenović uočava tri jasno vidljive grupe evropskih država. Jednu grupu oko Nemačke, drugu okupljenu oko Francuske, treću sa podržavajućim stavom Španije. 

"Grupa oko Nemačke pruža otvorenu političku podršku SAD, što se vidi i u poseti nemačkog kancelara Fridriha Merca Vašingtonu, gde je veoma pažljivo slušao velikog saveznika i dao vrlo otvorenu političku podršku", naglašava istoričar.  

Kao drugu poziciju Sretenović izdvaja grupu oko Francuske sa pravnim oprezom.

"Pariz izražava rezervu zbog pitanja međunarodnog prava, ali istovremeno šalje nosač aviona Šarl de Gol u vode Kipra i time pokazuju da žele da zaštite svoje partnere u Evropskoj uniji", dodaje naš sagovornik. 

Španiju, koja se otvoreno protivi američkoj strategiji, Sretenović prezentuje kao treću grupu. 

"Španski premijer Pedro Sančez odbio je da SAD koriste španske baze za napade na Iran, što se objašnjava unutrašnjom politikom", dodaje on i objašnjava da je vlada Pedra Sančeza krhka, manjinska i da se oslanja na podršku partija iz Katalonije i Baskije.

Još jedan ključan element, kaže, jeste špansko javno mnjenje. 

"Većinski su protiv rata. Pamte iskustvo iz 2003. godine i američke intervencije u Iraku", mišljenja je istoričar.

Da li Iran koristi evropske podele?

Sretenović smatra da Teheran nema uticaj na evropsku unutrašnju politiku, ali svakako uzima u obzir globalne protivurečnosti, pre svega u odnosima velikih sila poput Rusije i Kine.

Istoričar ocenjuje da se trenutno, posle svega sedam dana sukoba, i američka i iranska strana služe oštrim tonom kako bi "homogenizovale narod i demonstrirale snagu". Međutim, naglašava realan aspekt.

"Treba videti da li Iran ima kapacitet da izvrši napad prema Evropi", što Sretenović postavlja kao ključno pitanje. 

Ističe i da je iranska dijaspora u Evropi duboko podeljena, sa snažnim opozicionim elementom, zbog čega smatra da Iran nema mogućnosti da ostvari sve ovo o čemu govori.

Komentari (0)