Vaskršnji utorak: Zašto se veruje da sve započeto na ovaj dan donosi sreću

Pravoslavni vernici obeležavaju Vaskršnji utorak, treći dan praznovanja Vaskrsa, kada se nastavlja proslava najvećeg hrišćanskog praznika, kako u crkvenim bogosluženjima, tako i u porodičnom okruženju.

Srpska pravoslavna crkva Vaskrs slavi tri dana, a u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi su Vaskrs (nedelja), Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Bogosluženja tokom ova tri dana imaju isti poredak, prenosi RTS.

Suština praznika Vaskrsenja ogleda se u veri u pobedu života nad smrću, što je, prema hrišćanskom učenju, temelj vere još od vremena prvih apostola. Reči Sveti apostol Pavle "Ako Hristos ne vaskrse, prazna je propoved naša i prazna je vera naša" često se navode kao ključna poruka ovog praznika.

Treći dan Vaskrsa u narodu je poznat i kao Svetli ili Vodeni utorak i, prema verovanju, smatra se posebno srećnim danom. Veruje se da sve što se tada započne može doneti uspeh i dugotrajnost, kao i da su putovanja i novi poduhvati tog dana povoljni.

Prema narodnoj tradiciji, Vaskršnji utorak je "jedini dobar utorak" u godini, pa se preporučuje odlazak u posete ili započinjanje važnih poslova. U pojedinim krajevima održavaju se i svadbe, jer se veruje da će mladenci imati dug i srećan život.

Verovarnja za naredne dane

Postoje i verovanja vezana za naredne dane - ukoliko je nebo vedro i zvezdano uoči Svetle srede, godina bi mogla biti rodna.

Hrišćansko predanje podseća i na događaje nakon Hristovog raspeća, kada su žene, među kojima su bile Marija Magdalena, Marija Jakovljeva i Salomija, došle na grob i zatekle ga praznog, uz anđeosku poruku o vaskrsenju.

Centralna poruka prazničnih dana jeste deljenje radosti sa bližnjima, zajedništvo i vera, što se smatra osnovom obeležavanja Vaskrsa u pravoslavnoj tradiciji.

Komentari (0)