Da li treba spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost: Sistem između zaštite i kazne

Javnost je nakon tragedije u "Ribnikaru" ostala zatečena činjenicom da osobe mlađe od 14 godina nisu krivično odgovorne.

S druge strane, ubica devetoro mladih ljudi u selima Dubona i Malo Orašje osuđen je na samo 20 godina zatvora, a u javnosti je ponovo odjeknulo pitanje - kako je moguće da je za takav zločin osuđen na tako nisku kaznu.

Govoreći o tome da li treba spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost, jedan od advokata porodica dece ubijene u "Ribnikaru" Stefan Ćorda je u emisiji "Otvori oči" izrazio lično nezadovoljstvo reakcijom društva i države nakon masakra jer se, kako kaže, ništa nije učinilo da se preveniraju buduća ponavljanja ovakvih događaja.

Printscreen: Newsmax BalkansStefan Ćorda

"Broj vršnjačkog nasilja, ubistava u kojima učestvuju maloletnici ne jenjava, ne smanjuje se. Pobornik sam ideje da se snizi granica krivične odgovornosti, ali to nije samo pitanje krivičnog zakona, nego Ustava i međunarodnih konvencija koje smo potpisali, ali kada bi postojala volja, verujem da bi to bilo lako sprovodivo", naveo je advokat.

Dodao je da je neophodno da se formira ozbiljan tim različitih struka - psihologa, sociologa, da se vidi u kom uzrastu se deca mogu smatrati zrelom da mogu da budu krivično odgovorna.

Naglasio je da se deca zloupotrebljavaju od ozbiljnih kriminalnih grupa za vršenje različitih krivičnih dela. 

"Težište na prevaspitavanju dece"

Advokat Aleksandar Radivojević komentarisao je kako da pokrenemo pravni sistem da krivičnu odgovornost spustimo sa 14 na 12. godina.

Gost jutarnjeg programa naveo je da su danas deca mnogo zrelija nego ranije.

"Deca dobijaju mnogo ozbiljnije informacije na društvenim mrežama, mogu da procene šta je dozvoljeno, a šta ne. Međutim, pravni sistem kod nas kao i svuda štiti maloletnike. Postoji stepenovanje u zavisnosti od uzrasta počinioca, do 14. godine nema krivično-pravne odgovornosti jer je stav da do 14. godine ne mogu da shvate značaj onoga što rade, pa ih za to ne možete ni kažnjavati", pojasnio je sagovornik za Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandar Radivojević

Dodao je da postoji i kategorija od 18-21. godine gde su mlađe punoletne osobe koje ne podležu kompletnoj odgovornosti.

"Protiv njih se ne može izreći kazna duža od 20 godina", ukazao je Radivojević.

Naglasio je da je čitavo težište svih zakona, uključujući i Krivični zakonik na tome da se prevaspitavaju deca koja su počinila određena krivična dela, da se vrate u društvo.

"To su vaspitno-popravne mere, tek posle 16. godine može se izreći kazna maloletničkog zatvora, ali je ona ograničena na 5-10. godina", napominje advokat.

"Okolnosti u kojima je zakon donesen bile drugačije"

Ćorda je napomenuo da je Zakon o maloletnim počiniocima donet pre više od 30 godina kada su društvene okolnosti i odnos prema deci bili drugačiji.

"Okolnosti su se promenile, postoje zakoni koji kaskaju za vremenom. Mere prema maloletnicima su toliko blage da oni misle da su se izvukli i često ponavljaju dela. Treba li da posmatramo nemo kako maloletnici vrše najteža krivična dela u društvu. Dajte da počnemo pa da stavimo tačku na ovo pitanje. Nakon tri godine nismo dali dovoljan impuls da se to uradi. Roditelji posle masakra pokušavaju da učine da se neke stvari promene jer žrtve to zaslužuju, a mi smo na tom testu na današnji dan pali", napomenuo je advokat.

Radivojević je podvukao da je država zakazala u prevenciji.

Gostovanje advokata Stefana Ćorde i Aleksandra Radivojevića pogledajte u videu:

Komentari (0)