Šta znači vojna saradnja Srbije i NATO?

Dok deo javnosti zajedničku vežbu vidi kao test vojne neutralnosti, Miletić ističe da je reč o neophodnom koraku za operativnu osposobljenost vojske i testiranje nove opreme zapadne proizvodnje.

Poslednja vežba ovog tipa održana je u oktobru 2018. godine, a povratak ovakvim aktivnostima Miletić vidi kao logičan sled događaja u odnosu na intenzivno opremanje Vojske Srbije u proteklom periodu.

Prema njegovim rečima, ključno je razumeti kontekst nabavki koje je Srbija napravila, prvenstveno kada je reč o opremi iz Francuske i drugih zapadnih zemalja.

Testiranje opreme na terenu

Miletić objašnjava da tehničko osposobljavanje oficira i vojnika zahteva direktnu saradnju sa onima koji istu tu opremu već godinama koriste.

"Jedini način da vi testirate tu opremu, da proverite da li funkcioniše u potpunosti, u svim kapacitetima, je da vežbate sa drugim vojskama koje koriste istu tu opremu. U tom smeru treba realizovati tehničko osposobljavanje naših oficira i vojnika, vršiti tehničko testiranje naših jedinica i pružiti mogućnost da vojska Srbije može u jednom širem kontekstu da funkcioniše", navodi Miletić.

Naglašava da potrebe vojske ne treba posmatrati kroz emotivnu ili političku prizmu. Vojska, kako kaže, ima želju za ovakvim vežbama kako bi unapredila kadar, a održavanje vežbi na domaćem terenu omogućava učešće većeg broja ljudi i lakšu komunikaciju na srpskom jeziku.

Izazovi održavanja i "Partnerstvo za mir"

Jedan od ključnih razloga za okretanje zapadnim partnerima je i problem sa održavanjem postojeće ruske tehnike. Miletić ističe da se Srbija suočava sa poteškoćama u nabavci rezervnih delova za ruske helikoptere jer Rusija više ne izvozi te komponente.

"Mi smo dobili veliku isporuku pre nekoliko godina, tako da biste vi imali tu helikoptersku flotu, vi morate da se oslanjate malo i na region ili da kupite helikoptere američke ili druge zapadne proizvodnje, što jesmo uradili sa Airbusovim helikopterima", objašnjava on, dodajući da su ovi kapaciteti ključni za službu traganja i spasavanja koju Srbija ima obavezu da održava.

Printscreen: Neesmax BalkansIvan Miletić

Govoreći o pravnom okviru saradnje, Miletić podseća da je Srbija članica programa "Partnerstvo za mir", što joj omogućava da sama bira nivo i način učestvovanja.

"Projekat Partnerstvo za mir je takav da zemlja koja učestvuje, u ovom slučaju Srbija, bira sama oblik načina učestvovanja, ističe analitičar, dodajući da je neutralnost Srbije u ovom procesu neupitna, baš kao i u slučaju Austrije, Irske ili Švajcarske.

Diplomatska uloga vojske i bezbednost na Kosovu

Osim praktične obuke, vežbe imaju i važnu diplomatsku komponentu, naročito u kontekstu bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji i prisustva misije KFOR.

Miletić smatra da je za Srbiju izuzetno važno da sa NATO paktom ima što bolje odnose kako bi se izbeglo da nas Alijansa percipira kao neprijatelja.

"NATO je zadužen za KFOR, KFOR je garant opstanka Srba na Kosovu. Ne želite da imate loše odnose, da ne biste pravili neprijatelja od njega ili da on vas ne bi percipirao kao neprijatelja, naročito zbog svih ovih bombastičnih vesti koje smo nedavno slušali", naglašava on, ocenjujući Vojsku Srbije kao izuzetno uspešnu. 

Služenje vojnog roka i globalni sukobi

U trenutku kada se u regionu, ali i u Srbiji, ponovo uvodi obavezno služenje vojnog roka, Miletić upozorava na ozbiljnost globalne situacije. Invaziju Rusije na Ukrajinu karakteriše kao rat na evropskom tlu koji se ne smiruje.

"Situacija je ozbiljna. Vidimo da se ti ratovi i ratna žarišta sve više podgrevaju, a ne vidimo na horizontu neko svetlo na kraju tunela. I zato naša vojska mora biti uvežbana. Jedino ko može da nas zaštiti i da nam pomogne u slučaju da dođe do nekih ozbiljnijih situacija na evropskom tlu je naša vojska", poručuje stručnjak za bezbednost.

Kada je reč o tehničkim detaljima početka služenja vojnog roka u Srbiji, dok se spekuliše između decembra i marta, Miletić veruje da je mart realniji termin za početak obuke.

Gostovanje Ivana Miletića pogledajte u videu: 

Komentari (0)