Uticajna fotografkinja Goranka Matić, prisutna na medijskoj i umetničkoj sceni više od 45 godina, preminula je u Beogradu u 76. godini posle kraće bolesti.
Hroničarka zbivanja na umetničkoj, kulturnoj, društvenoj i političkoj sceni, počev od novotalasnih osamdesetih preko burnih devedesetih godina 20. veka, Goranka Matić počela je profesionalnu karijeru u časopisu Džuboks, a nastavila je u Startu, Poletu i Svijetu.
Bila je u prvoj postavi nedeljnika Vreme, gde je kao urednica fotografije provela 17 godina, a zatim je bila urednica fotografije u novinskoj kući Politika (2006-2010) i u Radio-televiziji Srbije (2011-2015).
Jedan od najpriznatijih srpskih operskih umetnika i redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu Nikola Mijailović imenovan je za direktora Opere i Baleta Opere i Teatra Madlenijanum.
Njen rad je naročito značajan u oblasti rok fotografije, pre svega tokom Novog talasa, a neke od njih obeležile su omote ploča Idola, U škripcu, Bajage i instruktora, Đorđa Balašević.
Autorka je i kultnih fotografija o turbulentnim društveno-političkim zbivanjima na beogradskim ulicama tokom devdesetih godina 20. veka.
Objavila je i nekoliko knjiga.
"Iskustvo u gužvi"
Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio joj je 2021. godine retrospektivnu izložbu "Iskustvo u gužvi", koju je činilo više stotina fotografija i materijala druge vrste (arhiva, dokumentacija, foto-eseji), strukturisanih prema tematskim celinama.
Prvu celinu retrospektive, čija je kustoskinja bila Una Popović, činile su prve autorske izložbe i radovi Goranke Matić realizovani u mediju fotografije.
Druga celina obuhvatala je fotografije rok koncerata i protagonista Novog talasa i aktera likovne scene, koje su nastale osamdesetih uglavnom u Studentskom kulturnom centru, dok su treću celinu činili portreti (umetnici, reditelji, pisci, političari i dr), a četvrtu fotografije sa političkih skupova, manifestacija i protesta u Beogradu od 1990. do 2000. godine.
Petu celinu retrospektive činili su umetnički projekti Goranke Matić.
Život i delo Goranke Matić
Rođena 1949. godine u Mariboru, Goranka Matić završila je studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Od 1971. godine bila je stalna saradnica Studentskog kulturnog centra kao jedna od urednica likovnog programa i kustoskinja galerije Srećna nova umetnost.
Od 1978. do 1980. vodila je Galeriju 45 na Novom Beogradu.
Fotografijom se aktivno bavila od 1980. godine, a njene fotografije izlazile su u gotovo svim vodećim časopisima bivše Jugoslavije (Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, Delo).
Tokom umetničke karijere učestvovala je na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Njeni radovi nalaze se u kolekciji MSUB.
Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada, među kojima su nagrada na 39. Oktobarskom salonu 1998. godine, nagrada "Osvajanje slobode" Fondacije Maja Maršićević –Tasić 2002, Politikina nagrada za najbolju izložbu 2003. (Tiho teče Sutjeska), godišnja nagrada ULUPUDS 2005, nagrada Udruženja novinara Srbije za životno delo 2019. i nagrada Fondacije "Tanja Petrović" za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima, koja joj je uručena 2021. u MSUB.
Vreme i mesto sahrane Goranke Matić biće naknadno saopšteni.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je za Newsmax Balkans da je uverena da će najavljeni sastanak sa reprezentativnim prosvetnim sindikatima biti početak novog odnosa između Vlade Srbije i prosvetnih radnika.
Dečacima starosti 10 i 13 godina izvršena je amputacija prstiju šake kao posledica korišćenja pirotehničkih sredstava za vreme praznika, navela je za Newsmax Balkans doktorka Violeta Nikolić.
Specijalista za plućne bolesti dr Zorica Plavšić savetuje da se, kada je vazduh zagađen, diše kroz nos preko maske, dok Andreja Stojić sa Instituta za fiziku upozorava na prisustvo teških metala u vazduhu, dodajući da Srbija nema dovoljno kapaciteta da ozbiljnije pristupi ovom problemu.
Pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) likvidirali su u Jagodini Sašu Milosavljevića (47), koji je u ponedeljak po podne ubio jedno lice, a drugo teško ranio, a koji je tokom pokušaja hapšenja pucao na SAJ, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Niskobudžetni film "Brutalista", drama koja govori o pojedincu koji je preživeo Holokaust i odlazi u SAD gde postaje arhitekta, veliki je pobednik sa tri nagrade na ovogodišnjoj, 82. dodeli Zlatnog globusa.
Jedan od najpriznatijih srpskih operskih umetnika i redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu Nikola Mijailović imenovan je za direktora Opere i Baleta Opere i Teatra Madlenijanum.
Prirodnjački muzej u Beogradu, jedan od najstarijih muzeja u Srbiji, proslavio je 129 godina postojanja. Sa više od dva miliona vrednih primeraka, ovaj muzej neprestano unapređuje svoju misiju očuvanja, istraživanja i promocije prirodnog nasleđa zemlje.
Biografski film "Bob Dilan: Potpuni neznanac" reditelja Džejmsa Mangolda, sa Timotijem Šalomeom i Edvardom Nortonom u glavnim ulogama, biće prikazan 9. januara u svim bioskopima u Srbiji, saopštili su distributeri.
Strane princeze na dvoru Nemanjića. Kraljice, carice, monahinje... O ženama Nemanjića i njihovom značaju i uticaju na srednjevekovnu Srbiju govori istoričarka umetnosti Svetlana Smolčić Makuljević.
Gitarista Vlatko Stefanovski obeležio je 50 godina karijere koncertom u ispunjenom Sava centru, gde su mu gosti bili muzičari Miroslav Tadić i Zlatan Stipišić Džiboni.
Beogradsko dramsko pozorište najavilo je da će od 16. decembra do kraja godine cena ulaznica za sva izvođenja biti 500 dinara, kao znak zahvalnosti publici koja je obeležila ovu sezonu rekordnom posećenošću.
Ministarstvo kulture je, pripremajući se za obležavanje 150 godina od rođenja srpske naučnice Mileve Ajnštajn, na aukciji kuće „Christieʼs” u Londonu kupilo seriju od 43 potpisana autogramska pisma Alberta Ajnštajna upućena Milevi Marić, sa deset pisama upućenih Ajnštajnu koje je potpisala Mileva.
Komentari (0)