Mina Lazarević: Gluma je maraton koji traje 30 i više godina

Lazarević je podsetila da je prvi koncert održala 2009. godine u Domu sindikata, gde ju je pratio orkestar "Stanislav Binički".

"Sada je to moj bend. Bliski smo, manje je ljudi, pa onda svi komuniciramo na sceni. Svi se znamo jako dugo i mnogo dobro se provedemo svaki put", rekla je glumica.

Prema njenim rečima, spisak pesama se svaki put pomalo promeni, često i na samoj pozornici, ako joj dođe da nešto otpeva ili preskoči.

"Zavisi od povoda, od publike. Ne znam da li to nazovem filmski koncert ili filmsko veče. Nisam u stanju samo da pevam, nego uvek malo komuniciram s publikom, ima kad-kad i poezije. Ima svega i svačega", navela je Mina.

Najavivši da će na koncertu biti pesama "nezaobilazne" Barbare Strejsend, Lazarević je dodala da se divi američkoj glumici i pevačici i da joj je "po senzibilitetu izuzetno bliska".

"Jednu ću pevati ja, jednu Nataša Radovanović, moja draga gošća - naravno, nezaobilazna 'Woman in Love' i 'The Way We Were' iz istoimenog filma sa Robertom Redfordom", rekla je Lazarević.

Veza spavanja i glasa

Prema njenim rečima, "što se više peva, to je forma bolja, i kao za svaku vrstu treninga i izdržljivosti - mora da se spava".

"Svako ko je imao problema sa glasom došao je pre ili kasnije do toga da mora da se naspava. Nijedan lek, narodni, medicinski, ne pomaže glasu koliko odmor da se regeneriše", ocenila je glumica.

Lazarević je istakla da "pevanje samo po sebi, ako nije dranje i maltretiranje glasa, ne može da šteti".

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Osvrćući se na 30 godina karijere, Lazarević je navela da je njen otac dirigent Ljubiša Lazarević (1933-2022) bio očajan kad je nakon mnogo uloženog truda i energije ostavila klavir i opredelila se za glumu.

"Ne mislim da to može da se baci i da može da propadne. To se negde taloži u nama i izađe negde kroz nešto drugo", napomenula je Lazarević.

Kada je bila stala na scenu na Fakultet dramskih umetnosti, Lazarević su prošli žmarci kada je videla i osetila punu salu.

"To je bio takav osećaj koji nije mogao da se meri ni sa jednim nastupom klavirskim, a bilo ih je pregršt. Koncertnih, takmičarskih, i ispitnih, ovakvih i onakvih. Potpuno nov osećaj za mene i ja sam znala da je to - to", prisetila se glumica.

Pozorište na Terazijama

Mjuzikl je došao prirodno za Minu Lazarević, bio joj je u venama odrastajući u Pozorištu na Terazijama, gde joj je radio otac. Naglasila je da joj je "žao što još uvek nema svesti o tome da je za mjuzikl potrebna škola".

"Borim se da se stvori svest o tome da se napravi nekakva priprema, jer mi svi dođemo i bace nas u vatru, pa kako se ko snađe. Svakome fali neki segment, ili nije igrač, a dobro peva, ili je završio baletsku školu, ali je tanak pevački", navela je Lazarević.

Foto: ATAImages/Katarina Drajić

Pored određenog nivoa forme potrebne za ulogu u mjuziklu, Lazarević je dodala da je njenim mladim kolegama potrebna i jasna motivacija zašto žele da se bave glumom.

"Ako je to da se pojavim na naslovnoj strani, da me prepoznaju na ulici, postoje sad razni načini, TikTok, Instagram i Jutjub, i možemo postati poznati na hiljadu drugih načina", napomenula je Lazarević.

Prema njenim rečima, glumac putuje po šest, sedam časova, igra predstave po hladnim domovima kulture, i ne zna se "da li je nekad teže igrati komediju kad si tužan ili tragediju kad si veseo".

"To su sve stvari koje treba preispitivati, odnosno motivaciju. I posle više ništa nije teško, jer to je maraton koji treba da traje 30, 40, 50, 60 godina, koliko nam se dozvoli", zaključila je glumica.

Komentari (0)