Sreća nije samo u ekonomskom rastu, već u prijateljstvima i zajednici, pokazuje istraživanje sa šest kontinenata

Bajron Džonson, Tajler Dž. VanderVil i Brendan Kejs, sociolozi koji su sproveli petogodišnji istraživački projekat o ljudskom blagostanju, sreću – ili prosperitet – posmatraju u širem smislu: kao stanje stvari u kojem su svi aspekti života relativno dobri, uključujući i društveno okruženje u kojem se živi.

Prema Svetskom izveštaju o sreći za 2025. godinu, koji je objavljen prošlog meseca, najsrećnija zemlja na svetu je Finska, a odmah za njom su Danska, Island i Švedska.

Ova vest nije bila iznenađenje. Izveštaj, koji godišnje objavljuje konzorcijum grupa, uključujući i Galup, često postavlja ove četiri nordijske nacije – sve su stabilne demokratije sa prosperitetnim i zdravim građanima – na vrhu ili blizu vrha liste. Na dnu (od 147 procenjenih zemalja) bio je Avganistan, zatim Sijera Leone, Liban i Malavi.

Ove rang-liste pojačavaju ključnu pretpostavku našeg globalizovanog političkog i ekonomskog poretka: siromašne zemlje su nesrećne jer su siromašne, a bogatstvo je ključni preduslov za individualni i društveni prosperitet.

Međunarodni monetarni fond (MMF) podstiče trgovinu i ekonomski rast na osnovu teorije da sreća raste sa materijalnim prosperitetom. Politički mislioci poput Fransisa Fukujame i Stivena Pinkera govore o želji da pomognu siromašnim i turbulentnim nacijama da "stignu do Danske".

Šta zapravo merimo kad merimo sreću u svetu

Ali postoje razlozi za sumnju da rangiranje u Svetskom izveštaju o sreći – i model međunarodnog razvoja koji se često koristi da to opravda – to je što on ne obuhvata sve aspekte blagostanja.

Ispitanicima se postavlja samo jedno pitanje: da zamisle merdevine sa 11 prečki čiji su vrh i dno najbolji i najgori mogući životi i da svoj život postave na jednu od prečki. Ova metrika, poznata kao procena kvaliteta života, može biti korisna informacija, ali sreća je gotovo sigurno složeniji fenomen.

Možda ste bolesni, ali i dalje imate snažan osećaj da je život smislen, ili ste finansijski nesigurni, ali i dalje imate bliske odnose sa članovima porodice i prijateljima.

Foto: Envato

Takođe postoje dokazi da, kada ljudi ponude svoju ocenu procene života, formulacija pitanja može ih podstaći da se fiksiraju na bogatstvo i status u odnosu na druge aspekte blagostanja. To rizikuje da se sve preokrene: ako je procena života, u stvari, još jedan način merenja ekonomskog prosperiteta, nije ni iznenađujuće niti prosvetljujuće da rangiranje u Izveštaju o svetskoj sreći labavo korelira sa bruto domaćim proizvodom.

Da li bogatstvo garantuje sreću? 

Bajron Džonson, Tajler Dž. Vander Vil i Brendan Kejs, sociolozi koji su sproveli petogodišnji istraživački projekat o ljudskom blagostanju, sreću – ili prosperitet – posmatraju u širem smislu: kao stanje stvari u kojem su svi aspekti života relativno dobri, uključujući i društveno okruženje u kojem se živi.

Ako bismo ispitali ne samo procenu kvaliteta života, već i odnose sa članovima porodice i prijateljima, učešće u zajednici i politici, zdravlje, preovlađujuće emocije, osećaj životne svrhe, osećaj finansijske sigurnosti i tako dalje, mogli bismo bolje razumeti šta znači živeti dobar život i kako vlade i međunarodne institucije mogu pomoći da ljudi budu srećniji.

U radu koji će biti objavljen u časopisu Nature Mental Health – na osnovu podataka iz prve godine Globalne studije prosperiteta, petogodišnjeg projekta u kome je više od 200.000 ljudi u 22 zemlje na šest kontinenata odgovaralo na 100 pitanja. Kombinujući odgovore na pitanja koja se tiču nekoliko domena blagostanja – zdravlja, sreće, smisla života, karaktera, društvenih odnosa i materijalnog prosperiteta – Džonson, Vander Vil i Kejs su izračunali kompozitni rezultat prosperiteta za svaki od njih.

Indonezija ispred Švedske po sreći – uloga zajednice i religije

Nalazi predstavljaju drugačiju sliku globalnog blagostanja. Kao što se i očekivalo, Švedska je, na primer, imala visoke rezultate za procenu kvaliteta života, odmah iza Izraela, još jednog tipičnog istaknutog primera u Svetskom izveštaju o sreći.

Međutim, kada su proširili fokus, slika se promenila: Švedska je imala samo 13. najviši kompozitni rezultat prosperiteta, u suštini izjednačen sa Sjedinjenim Državama, i znatno niži od Indonezije, Filipina, pa čak i Nigerije, čiji je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u 2023. godini bio nešto manje od dva procenta američkog.

Foto: Envato

U celom uzorku od 22 zemlje, ukupni nacionalni kompozitni prosperitet je zapravo blago opao kako je BDP po glavi stanovnika rastao. Jedine zemlje sa visokim prihodima koje su se rangirale u gornjoj polovini kompozitnog prosperiteta bile su Izrael i Poljska.

Većina razvijenih zemalja u studiji prijavila je niži osećaj smisla života, manje i manje zadovoljavajućih odnosa i zajednica, i manje pozitivnih emocija nego njihove siromašnije kolege.

Većina zemalja koje su prijavile visok ukupni kompozitni prosperitet možda nisu bile bogate u ekonomskom smislu, ali su imale tendenciju da budu bogate prijateljstvima, brakovima i uključenošću u zajednicu – posebno uključenošću u verske zajednice.

Vera i društvene veze kao tajna sreće u siromašnijim zemljama

Japan, gde je samo tri odsto učesnika prijavilo da pohađa verske službe najmanje jednom nedeljno, imao je najniži prijavljeni kompozitni prosperitet, kao i najniže rezultate u mnogim pojedinačnim aspektima prosperiteta, kao što su osećaj smisla života i društveni odnosi. Indonezija, nasuprot tome, gde je 75 odsto učesnika prijavilo da pohađa verske službe najmanje jednom nedeljno, imala je najviše rezultate i za kompozitni prosperitet i za mnoge pojedinačne aspekte prosperiteta.

Indonezija se često nepovoljno suprotstavlja Japanu u diskusijama o međunarodnom razvoju, navodeći se kao primer takozvane zamke srednjeg prihoda, u kojoj ekonomski rast stagnira pre nego što dostigne nivoe visokog prihoda. Ovo je tačno, ali studija ukazuje da fokus na ekonomskom rastu govori samo deo priče.

Autori naglašavaju: Biti siromašan nije poželjno i trebalo bi da težimo poboljšanju materijalnih uslova. Ali istraživanje, iako u ranoj fazi, trebalo bi da podstakne ljude da se zapitaju da li je davanje prioriteta ekonomskom rastu i materijalnom prosperitetu iznad svega nametnulo troškove razvijenim zemljama – i da li je verovatno da će to nametnuti te troškove ekonomijama u razvoju koje slede put Evrope i njenih kolonijalnih izdanaka.

Ekonomski rast i sreća: da li razvijeni svet plaća visoku cenu

Autori zaključuju da je neophodno usmeriti pažnju na to kako da podstaknemo ekonomski razvoj bez ugrožavanja značenja, svrhe i međuljudskih odnosa. Izrael, retka bogata zemlja sa visokim kompozitnim rezultatom prosperiteta (drugi po rangu na osnovu istraživanja), veoma je religiozna po standardima razvijenog sveta, a trećina njenih građana kaže da prisustvuje verskim službama najmanje jednom nedeljno. Da li bi nešto u iskustvu Izraela moglo da pruži model kako bi Indonezija mogla da teži poboljšanju ekonomskog rasta i političke stabilnosti bez narušavanja bliskih zajednica iz kojih život tamo crpi toliko svoje vrednosti?

Da li bi čak bilo moguće da Švedska "stigne do Indonezije" – u smislu obnavljanja odnosa i zajednica, osećaja smisla života i veze sa religijom – bez žrtvovanja teško stečenog zdravlja, bogatstva i stabilnosti?

Nema jednostavnih odgovora na ova pitanja, ističu autori, ali ako ništa drugo, njihov rad nudi priliku da se razmisli o načinima na koje je veliki deo razvijenog sveta možda zalutao i da se istraži put koji bi nas mogli vratiti srećnijem životu.

Komentari (0)