Simptomi demencije mogu da se pojave i tokom noći, upozoravaju stručnjaci

Demencija je sindrom, odnosno skup simptoma povezanih sa postepenim propadanjem mozga. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 65 godina, a simptomi poput gubitka pamćenja često mogu da se zamene sa uobičajenim znacima starenja.

Međutim, i vaše navike spavanja mogu da budu pogođene. Udruženje za Alchajmerovu bolest objašnjava da osobe sa demencijom mogu da imaju određene probleme sa snom, piše Klix.ba.

"Osoba sa demencijom doživljava fizičke promene u mozgu usled svog stanja. Te promene mogu da utiču na to koliko i koliko kvalitetno spava. Može imati poteškoće sa spavanjem noću, a više spavati tokom dana. Možda će joj biti teško da zaspi ili će se buditi tokom noći. Osoba o kojoj se brinete možda se neće osećati odmorno kada se probudi", navodi se.

Vremenom, ukoliko se ovi problemi često javljaju, loš san može pogoršati simptome demencije.

"Za osobu sa demencijom, dovoljno sna može predstavljati izazov. Kvalitetan san može biti teže ostvariv i kod osoba starijih od 55 godina, jer delovi mozga koji kontrolišu san možda ne funkcionišu kako treba. Starije osobe imaju tendenciju da ranije odlaze na spavanje i mogu imati poteškoća da prespavaju celu noć kao ranije", objašnjavaju stručnjaci.

Zbog toga, ako vam je teško da zaspite, budite se više puta tokom noći, lako vas je probuditi i ukupno manje spavate, trebalo bi da se obratite lekaru kako biste utvrdili da li je reč o demenciji ili nekom drugom zdravstvenom problemu.

Jedna studija objavljena u časopisu Neurology pokazala je da navike spavanja mogu unapred predvideti verovatnoću razvoja demencije. Istraživači su otkrili da ljudi koji su tokom dana izrazito pospani i često dremaju imaju dvostruko veću verovatnoću da će razviti demenciju.

Foto: Envato

Pospanost i demencija kod žena

Nakon pet godina, istraživački tim je procenio da li su učesnici imali normalnu kognitivnu funkciju, blago kognitivno oštećenje ili demenciju. To je određeno na osnovu više neuropsiholoških testova, lekarske dijagnoze ili smeštaja u dom za stare i nemoćne.

Kod žena u osamdesetim godinama života, 164 (22,4 odsto) je razvilo blago kognitivno oštećenje, dok je 93 (12,7 odsto) razvilo demenciju. Utvrđeno je da su žene koje su imale povećanu pospanost imale otprilike dvostruko veći rizik od demencije u odnosu na one sa stabilnim obrascima spavanja.

"Žene koje su tokom pet godina imale povećanu 24-časovnu pospanost udvostručile su rizik od razvoja demencije u tom periodu. Promene u višedimenzionalnim obrascima spavanja i budnosti tokom dana i noći mogu predstavljati rani marker ili faktor rizika za demenciju kod najstarijih žena", naveli su istraživači.

Takođe, jedno istraživanje objavljeno u časopisu Alzheimer's and Dementia 2016. godine pokazalo je da i predugo i prekratko trajanje sna povećava rizik od kognitivnog oštećenja i demencije.

Drugo istraživanje, objavljeno 2021. godine u časopisu Nature Communications, otkrilo je da je kraće trajanje sna u srednjem životnom dobu povezano sa većim rizikom od demencije.

Komentari (0)