Kardiolog sa Instituta "Dedinje": Infarkt ne zna za godine i pol - mladi obolevaju, a žene su osetljivije

Profesor Petar Otašević sa Instituta "Dedinje" rekao je da je veoma dug period visokih temperatura, koje su bile više od 40 stepeni, naterao naše telo da se izbori sa svim tim promenama koje nisu fiziološke.

"Zaista živimo u vreme klimatskih promena i ovo što se danas dešava nije bilo prisutno pre dvadesetak godina. Ljudima kao vrsti treba mnogo više vremena da se prilagode na promenu životne sredine", istakao je profesor Otašević, piše RTS.

Kako naše telo reaguje na visoke temperature?

Otašević je naveo da naše telo pokušava da se ohladi, a kako se hladi dolazi do širenja krvnih sudova i povećava se odavanje toplote u spoljnu sredinu.

Foto: Envato

"Kada dođe do širenja krvnih sudova, naše telo počinje brže da radi, troši više kiseonika. Ukoliko postoje neke promene na krvnim sudovima, masnoće i arterosklerozne promene, srce neće moći da odgovori pojačanim zahtevima za radom, pa može doći do bolova u grudima, do infarkta miokarda i moždanog udara", napomenuo je kardiolog.

Sa povećanjem prosečne temperature raste i broj kardiovaskularnih bolesti

Dodao je da postoji veliki broj istraživanja koja se bave time kako telo reaguje na novonastale klimatske promene.

"Podaci pokazuju da se na svaki stepen više od prosečne temperature za dato doba godine, povećava broj kardiovaskularnih bolesti za dva odsto. Najčešće su to šlogovi, infarkti i poremećaj srčanog rada", istakao je profesor.

Foto: Envato

Navodi da su žene ugroženije kada su visoke temperature vazduha, jer su njihove mogućnosti adaptacije manje u odnosu na mlađe i zdrave ljude.

Naglasio je da nema pravila kada su godine pacijenata u pitanju.

Foto: Envato

"Imamo trend povećanja mladih ljudi koji dolaze sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Nažalost, mladi ljudi između 30 i 35 godina nisu retkost u našoj ustanovi. Postoji uvreženo mišljenje u narodu da ako ste mladi ne možete da obolite od infarkta, a to nije tačno, prema našim ispitivanjima. To je povezano sa životnim navikama i navikama u ishrani", naveo je Otašević.

Savet i prevencija

Napominje da je savet slušati svoj organizam, da ne treba izlaziti iz zone konfora kada nam telo šalje signale.

"Kod lekara treba da idemo kada smo zdravi i nemamo nikakve tegobe. Posle četrdesete jednom godišnje, do četrdesete je dovoljno da dva-tri puta odemo kod lekara, da izmerimo naše masnoće i krvni pritisak", rekao je Otaševića.

Komentari (0)