Dolazi doba novog interneta

Tim Berners Lee, britanski naučnik koji je tada radio u CERN-u, najzaslužniji je za nastanak WWW servisa, a takođe je inicirao i rad na HTTP standardu (Hypertext Transfer Protocol), koji je zapravo "temelj interneta" i koji omogućava povezivanje različitih Web stranica, servera, kompjutera i mobilnih uređaja kada kliknemo na neki link.

Međunarodna agencija za telekomunikacije (ITU), koja je deo Ujedinjenih nacija, navodi da iako u svetu internet koristi oko 5,54 milijarde ljudi, što je 68,7 odsto ukupne populacije, i dalje ostaju velike razlike između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, ali i između delova samih zemalja - čak i u SAD i Evropskoj uniji, kada je u pitanju dostupnost interneta i digitalnih onlajn usluga, kvalitet i brzina veza, te korišćenje svetske mreže u obrazovanju.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

Sajber bezbednost se promenila: Hakeri sada koriste i posebne uređaje za "otmicu veze"

Poslednju deceniju sajber bezbednost - pojam koji danas obuhvata ne samo bezbednost na internetu i ličnih podataka korisnika, već i sigurnost industrije, trgovine, državnih institucija i zdravstva, postao je i česta tema u najvišim međunarodnim odnosima kako velikih sila, tako i manjih zemalja.

09:17Pre 236 d01.09.2025.

Autor

MAGAZIN

Koliko smo daleko od toga da Generalna veštačka inteligencija (AGI) postane stvarnost?

Kada je sada već davne 1985. godine predstavljen softver pod imenom AARON, kojeg je bio razvio britanski slikar Harold Koen, niko nije na to obraćao posebnu pažnju, ni u medijima, ni u javnosti.

12:06Pre 264 d04.08.2025.

Autor

SVET

(FOTO) Flamingo - novo ukrajinsko oružje i "poslednja karta" Kijeva

Sukob u Ukrajini, koji traje već tri i po godine, pokazao je da su se dosadašnje taktike ratovanja promenile, i to suštinski.

08:41Pre 242 d26.08.2025.

Autor

Posle nešto više od tri decenije, i sam internet kao globalna mreža polako dolazi do svojih granica. Svetska mreža je inicijalno bila zamišljena da pre svega poveže svetske univerzitete, naučne ustanove, te same naučnike kod svojih kuća, kako bi oni mogli da imaju pristup svojim istraživanjima.

Sredinom devedesetih polako su počele da se pojavljuju prve onlajn prodavnice, a već tada je jedna od najvećih bila Amazon, koja je bila najveća onlajn knjižara u svetu. Danas je Amazon svetski gigant u oblasti trgovine, tehnologije i razvoja novih tehnologija, sa više od 500 miliona proizvoda.

Iako je korišćenje interneta postalo daleko češće krajem devedesetih, svetska mreža je i dalje bila relativno stabilna, jer email poruke, poneka slika i audiovizualni zapisi nisu zauzimali mnogo prostora.

Revolucija nakon 2000. godine

Prava revolucija počinje nakon 2000. godine, kada je multimedijalni sadržaj postao dominantan na web sajtovima, a uz to je sve više rastao i broj onlajn video igara, koje su povezivale igrače sa svih kontinenata u okviru iste igre.

Današnji internet je gotovo tri miliona puta glomazniji i veći nego na svom početku - 1995 godine, ceo internet je bio veličine od oko 180 hiljada gigabajta, a danas se duplo toliko podataka (oko 400 gigabajta) koristi samo na video servisu YouTube - za samo jedan dan.

Ne treba zaboraviti ni brojne društvene mreže, poput Facebooka, Instagrama, X (nekadašnji Twitter) sa milijardama korisnika, kao ni one unutar Kine, poput WeChat (koji sam ima 1,38 milijardi korisnika), Weibo i Bili Bili.

Uz sve ovo, na današnji internet je povezano i gotovo sedam milijardi smartfona, od kojih negde oko 6,4 milijarde stalno. Ovo se naziva "internetom uređaja" (IoD, Internet od Devices), koji je nekoliko puta veći od WWW mreže web stranica.

Stručnjaci smatraju da na celom internetu ima između 1,1 i 1,2 milijarde aktivnih stranica, ali se samo mali broj njih, negde oko 193 miliona aktivno održava. Na ovo treba dodati i "internet stvari" (IoT, Internet of Things), u koji spadaju svi uređaji povezani na mrežu, a nisu kompjuteri, smartfoni ili tableti.

Ova kategorija uređaja neprestano raste - od pametnih TV uređaja, preko internet pristupa u automobilima, različitih zvučnika i audio uređaja, kamera, pa sve do klima uređaja, frižidera i "pametnog" osvetljenja, a procenjuje se da je na mrežu povezano njih više od 18 milijardi, te da će ih do 2030. biti čak 40 milijardi.

I pod vodom i u svemiru

Ovoliko povećanje broja korisnika interneta, a očekuje se da će između 2030. i 2035. skoro 90 odsto sveske populacije biti povezano, zahteva da se već sada globalne mreže unaprede.

Na prvom mestu se to čini dodavanjem novih podmorskih telekomunikacionih kablova, kojih trenutno ima više od 570, uz 81 koji se trenutno postavljaju. Na ovome su angažovane države, međunarodne institucije, velike telekomunikacione kompanije, ali i same društvene mreže.

Tako kompanija Meta (koja obuhvata Facebook, Instagram i WhatsApp) planira da u narednih nekoliko godina uloži blizu deset milijardi dolara u sopstvenu infrastrukturu podvodnih i podzemnih optičkih kablova nove generacije, kako bi osigurala dovoljno resursa za sve veći broj korisnika svojih društvenih mreža, kao i buduće usluge veštačke inteligencije.

Takođe, sve je više projekata satelitskog pristupa internetu. Najpoznatiji je svakako Starlink kompanije Space X, iza koje stoji najbogatiji čovek sveta Ilon Mask, a koja bi, kada bude u potpunosti završena, trebalo da ima više od petnaest hiljada malih satelita za pružanje interneta bilo gde na Zemlji.

Foto: Tanjug/AP/Matt Rourke

Starlink već danas ima nešto više od 8.000 aktivnih satelita, a neki planovi za veću ekspanziju idu čak i do 40.000 hiljada satelita. Ovo nije jedini ovakav projekat svemirskog interneta - evropski "One Web" bi trebalo da ima oko 650 satelita, a i gigant Amazon radi na svom veoma sličnom projektu Kuiper.

Kina već radi na sopstvenom "internet sazvežđu" (Web Constelation) pod imenom Guowang, koje bi trebalo da ima oko 12.000 satelita. Prva faza sa oko 400 satelita bi trebalo da bude završena do 2027. Takođe, u Kini se radi i na implementaciji nove mreže unapređenih optičkih kablova od čak 10 gigabita, što je od deset do čak sto puta brže od prosečnih brzina, čak i u nekim zemljama EU. Ipak, ova nova 10G će se u Kini prvenstveno koristiti za povezivanje velikih industrijskih centara i fabrika.

Istovremeno, za zemlje u razvoju, koje još uvek nemaju telekomunikacionu infrastrukturu, poput onih u Africi i u jugoistočnoj Aziji, razvija se i nova generacija lokalnih mreža (WAN, Wide Area Network) korišćenjem LoRa tehnologije. Ona se već koristi za povezivanje IoT uređaja, a nova generacija može da obezbedi "lokalni internet" za male zajednice, sela ili mala udaljena naselja, koji se dalje putem satelitske veze naslanja na globalni internet.

Ovo je dobar način za uvođenje interneta u seoske škole i udaljene pustinjske ili planinske predele, gde stalna povezanost velikom brzinom nije ključan faktor, već je to sama dostupnost interneta, te korišćenje emaila, web stranica i portala, uglavnom onih državnih institucija i portala sa vestima.

Takođe, za ovakve primene se ubrzano razvija i LiFi (Light-Fi), prenos podaka bežičnim putem korišćenjem svetla. Ovakvi LiFi sistemi se baziraju na posebnoj vrsti LED dioda, koje mogu da prenose podatke brže od standardnih WiFi sistema, a sami svetlosni signali podataka su nevidljivi za ljudsko oko.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)