home-icon MAGAZIN

Kada će nas lečiti roboti?

Iako se poslednjih godina veštačka inteligencija najčešće pominje u smislu interneta, različitih aplikacija za mobilne uređaje i brojnih chat usluga, ona je zapravo samo deo mnogo veće kategorije - mašinskog učenja.

Autor:

Ivan Trajković

02.10.2025. 10:33

facebook twitter linkedin link mail
Kada će nas lečiti roboti?
Foto: Envato

Mašinsko učenje (ML, Machine Learning) je učenje gde razne mašine uz pomoć kompjutera mogu da uče i spoznaju (eng. real-world data recognition) svet oko njih, van njihovih softvera, te da bolje razumeju interakciju sa korisnicima.

Na ovaj način najrazličitije vrste mašina - od industrije i proizvodnje do medicine - mogu da se samostalno unapređuju i da oponašaju ljude u različitim aktivnostima.

Mašinsko učenje i različiti modeli veštačke inteligencije su se naročito dobro pokazali u analizama velikih količina podataka, za čiju obradu bi ljudima trebale godine, pa čak i decenije. To se odnosi na različite berzanske i ekonomske trendove, obradu starih knjiga i zapisa te prevođenje između svetskih jezika, prepoznavanju ljudskog glasa i njegovom pretvaranju u tekst, planiranju saobraćaja, a naročito u - medicini.

Vaš smartfon će biti vaš lekar

Danas u svetu živi više od osam milijardi ljudi, a procene su da će do 2050. ta brojka biti oko devet miliona. Ujedinjene nacije predviđaju i čak više od 10 milijardi ljudi do 2080. godine, što će vrlo verovatno dovesti i do mnogo veće globalne potrošnje ključnih resursa.

Zdravstvena zaštita će u bliskoj budućnosti biti mnogo bitnije globalno pitanje, a svet se već danas suočava sa nesigurnim nabavkama lekova i medicinskih zaliha, naročito u podsaharskoj Africi i zemljama jugoistočne Azije.

Globalna pandemija korona virusa je pre nekoliko godina pokazala i mnoge nedostatke današnjih modela zdravstene zaštite, kao i mnogobrojne manjkavosti u farmaceutskoj proizvodnji i distribuciji lekova i medikamenata.

PROČITAJTE JOŠ

Prema procenama Svetske zdravstene organizacije do 2030. će u svetu nedostajati najmanje deset do jedanaest milion lekara, od kojih oko 4,2 miliona različitih specijalista, pre svega u Africi, Aziji, ali i u delovima Istočne Evrope. Neke procene UN čak pokazuju i manjak od 18 miliona lekara, ako se odmah ne počne sa unapređenjem zdravstva i primenom novih metoda lečenja, što se odnosi čak i na razvijene zemlje.

Zbog ovoga će u narednoj deceniji zdravstvo i farmacija biti u velikoj meri zavisni od upotrebe novih tehnologija, ali i njihovih korišćenja u prevenciji različitih oboljenja. Iako sam internet ili digitalni uređaji oko nas (smartfoni, tableti i ostali uređaji povezani na svetsku mrežu) ne mogu direktno da leče pacijente, ogroman izbor informacija može biti veoma koristan u preventivi i pomoć pri lečenju i različitim terapijama.

Budući da je internet prepun različitih obmana i lažnih informacija - što nije vezano samo za medicinske podatke - modeli veštačke inteligencije mogu da budu korisni tako što bi podatke iz proverenih naučnih izvora sumirali na jednom mestu.

Kompanija Google već neko vreme u okviru svoje Search usluge pretrage interneta ima AI Overview opciju koja upoređuje medicinske informacije sa velikog broja proverenih izvora, te nakon toga sumira one koje su najpribližnije za dati upit korisnika.

Takođe, Google ima i sopstveni model LearnLM pre svega namenjen naučnicima i lekarima za analizu različitih medicinskih slučajeva i dijagnoza iz celog sveta. Na ovaj način lekari mogu da direktno upoređuju (comparatio magna) ne samo trenutne slučajeve različitih oboljenja i terapija, već i kako su one vremenom menjale.

Uz sve ovo razvija se i MedLM model veštačke inteligencije koji može da uči na trenutnim slučajevima pacijenata, te da bude neka vrsta "digitalnog kozilijuma" koji će davati predloge terapija i lečenja pravim, ljudskim lekarima. Na ovaj način se u narednim godinama može u velikoj meri ne samo premostiti nedostatak lekara specijalista, već i kvalitativno i kvantitativno unaprediti lečenje svakog pacijenta.

Hirurški robot

Različiti modeli veštačke inteligencije i medicinskog softvera su se već pokazali gotovo nezamenljivim u analizi velikog broj snimaka sa rentgenskih i MR uređaja. Lekari u Švajcarskoj već koriste AI za analizu podataka sa magnetne rezonance, koja u više od 75 odsto slučajeva daje tačnije dijagnoze od ljudskih lekara.

Razlog je jednostavan - modeli veštačke inteligencije mogu biti trenirani na hiljadama, pa i desetinama hiljada rentgenskih snimaka i snimaka sa magnetne rezonance, za šta bi ljudskom lekaru bilo potrebno najmanje nekoliko godina.

Američki nacionalni institut za onkologiju navodi da AI modeli mogu da primete ponavljajuće znake i simptome unutar stotina različitih pacijenata koji ukazuju na određenu vrstu oboljenja, te da nađu veze između simptoma koje ljudski lekari veoma često zanemaruju ili ih pripisuju drugim hroničnim oboljenjima.

U jednoj od primena, AI softver je podigao procenat tačnog dijagnostifikovanja raka grlića materice sa 42 na 60 odsto, a tačnost se može i dalje povećavati sa novim unosima podataka tokom vremena.

Takođe, veštačka inteligencija će u zdravstvu imati i primenu u potpuno novoj generaciji "hirurških robota". Ovakva tehnologija se naziva RAS (robotski-hirurg asistent), a američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) je do sada odobrila nekoliko ovakvih sistema.

Jedan od najpoznatijih ovakvih sistema je Da Vinci, koji povećava preciznost samog ljudskog hirurga. Sredinom ove godine obavljena je i prva robotizovana operacija žučne kese, a AI sistem koji je upravljao robotom je bio naučen na velikom broju snimaka ovakvih hirurških zahvata.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

AppStore GooglePlay
Tagovi:
roboti lečenje veštačka inteligencija smartfon

Komentari (0)