(FOTO) Najstarija reka na svetu: Finke teče još od vremena pre dinosaurusa

Veruje se da je starija od dinosaurusa.

Kao i brda i reke mogu da izgledaju staro, imaju životne cikluse kao i druge prirodne karakteristike. Svojim tokom ostavljaju krivudavi trag na pejzažu, pre nego što presuše i nestanu. Reka Finke starija je od dinosaurusa i po australijskom tlu teče između 300 i 400 miliona godina.

Mreža potoka i kanala proteže se na više od 640 kilometara preko Severne teritorije i Južne Australije. Zbog suve klime u centralnom delu australijskog kontinenta reka teče samo povremeno, a veći deo godine postoji kao niz izolovanih vodotokova, prenosi RTS.

Geološka istraživanja i kombinacija geoloških zapisa, profila vremenskih uticaja i merenja radionuklida u okolnim sedimentima i stenama omogućila su naučnicima da datiraju ovaj rečni sistem u period devona (419 miliona do 359 miliona) ili karbona (359 miliona do 299 miliona).

Starost reke dokazana je geološkom anomalijom

"Jedan od najjačih dokaza za drevnu starost ove reke je geološka anomalija koja se naziva  poprečno-aksijalna drenaža. Umesto da reka teče paralelno sa stenovitim strukturama, poput kvarcita, reka Finke preseca ove čvrste mineralne formacije dok prolazi kroz planinske vence Makdonel u centralnoj Australiji", rekao je Viktor Bejker, geomorfolog sa Univerziteta u Arizoni.

Voda uvek ide najlakšim putem, što čini nelogičnim ovu reku koja teče uz tvrde stenske mase, a ne pored njih. Prisustvo i poreklo ovog poprečnog aksijalnog drenažnog toka otkriva ključne detalje o istorijskom toku Finkea.

"Postoje neke sugestije da je postojao prethodni drenažni sistem koji je tekao dok se ovaj venac gradio.To se zove antecedencija – u osnovi, reka je bila tu pre nego što su se planine formirale, a kako se kora podiže, reka se smanjuje", istakao je Bejker.

Planinski venac Makdonel (ili Tjoritja u Arernteu) formiran je kao deo orogeneze Alis Springsa (tektonskog događaja stvaranja planina) koji se dogodio pre 300 do 400 miliona godina - što Finke čini starim kao i planine venca.

Kasniji dokazi potiču od erozije i vremenskih uticaja, koji generišu specifične hemijske profile. Ove informacije ukazuju na to kako i gde je površina interagovala sa atmosferom i tokom vode tokom vremena.

Koristeći radioaktivne potpise određenih izotopa (elemenata sa različitim brojem neutrona u jezgrima), naučnici mogu da odrede starost ovih stena. Pošto se radioaktivni izotopi raspadaju fiksnom brzinom, moguće je proceniti kada su stene nastale radeći unazad na osnovu relativnih proporcija različitih izotopa. Zajedno, ovi podaci stvaraju mapu puta za sklapanje istorije i evolucije reke Finke.

Ali reke se stalno menjaju, neke rastu iz godine u godinu, a druge potpuno presušuju.

Zašto je sistem Finke opstao tako dugo?

"Reke mogu nestati ako ih preplavi masivan priliv sedimenata (npr. vulkanske erupcije) ili ako se topografija promeni toliko dramatično da tekuća voda kreće novim tokom preko predela (npr. napredovanje i povlačenje glečera)", rekla je Elen Vol, geološkinja sa Državnog univerziteta Kolorado. Pored toga, reke mogu prestati da teku zbog klimatskih promena ili ljudske potrošnje vode.

Dugo trajanje je podstaklo tektonska stabilnost i nedostatak zaleđivanja tokom pleistocena" (pre 2,6 miliona do 11.700 godina), istakao je Viktor Bejker.

U slučaju Finkea, Australija je bila neobično stabilan pejzaž veoma dugo. Smešten u središtu Australijske ploče, kontinent praktično nije doživeo značajnu tektonsku aktivnost u proteklih nekoliko stotina miliona godina, objasnio je Bejker. Shodno tome, sistem reke Finke je mogao da se razvija i širi gotovo neprekidno tokom većeg dela svoje istorije.

Koliko će još teći reka Finke?

"Dugotrajne će verovatno nastaviti da postoje.Međutim, mnoge reke u suvim područjima, kao što je Finke su u velikoj meri izmenjene ljudskom aktivnošću i upotrebom njene vode.Verovatno će se potrebe za vodom povećati u budućnosti, jer globalna potrošnja vode nastavlja da raste, a globalno zagrevanje čini mnoge suve regione još sušnijim", rekla je Elen Vol, geološkinja sa Državnog univerziteta Kolorado.

Kako je istakao  Viktor Bejker, geomorfolog sa Univerziteta u Arizoni, ako reka Finke ikada presuši, druga reka po starosti mogla bi da bude Nju River, koja ima oko 300 miliona godina i protiče kroz Virdžiniju, Zapadnu Virdžiniju i Severnu Karolinu.

Komentari (0)