Probiotik i prebiotik - u kojoj hrani možemo da ih nađemo i za šta su korisni?

Iako zvuče jako slično, njihova uloga u telu je potpuno različita. Probiotici su dobre bakterije, a prebiotici su hrana za te bakterije.

I jedni i drugi su jednako važni za čovekovo zdravlje, ali je njihova uloga potpuno drugačija.

U našim crevima živi oko milion "dobrih" i potencijalno "loših", odnosno patogenih bakterija. 

Za zdrav i vitalan organizam od velike je važnosti da broj dobrih, prevladava u odnosu na broj loših bakterija. Ako naša crevna flora nije uravnotežena, naš organizam postaje podložniji raznim zarazama i upalama.

Postoje dva načina za održavanje ove ravnoteže – pomaganjem mikrooranizmima koji su već prisutni da rastu, dajući im hranu koju vole (prebiotik) i dodavanjem živih mikroorganizama direktno u naš sistem (probiotik).

Probiotici 

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) definiše probiotike kao žive mikroorganizme, koji primenjeni u adekvatnoj količini imaju povoljne učinke na zdravlje domaćina.
Oni uključuju bakterije kao što su Lactobacillus i Bifidobacterium i gljivice, kao što je Saccharomyces bulardi.

Foto: Envato

Kada je reč o hrani, mogu da se prona]u u jogurtu i kefiru ili fermentisanoj hrani, kao što su kiseli kupus i kiseli krastavci.

Probiotici imaju mnoštvo pozitivnih učinaka na naš organizam, a neki od njih su: održavanje zdrave mikroflore probavnog sistema, regulisanje probave,antikarcinogenu aktivnost, smanjenje nivoa holesterola u krvi, poticanje funkcije imunološkog sistema.

Probiotici se u zadnje vreme sve više nazivaju i kolokvijalnim nazivom "psihobiotici", koji su dobili zbog indirektnog, pozitivnog uticaja na naš mozak.

Naime, odavno je poznato da naš mozak ima snažan uticaj na naš stomak, a najnovija istraživanja pokazuju i obrnutu korelaciju, odnosno da i naš stomak može pozitivno, ili negativno delovati na naš mozak.

Prebiotici

Prebiotici su hrana za probiotike. To su spojevi koje pronalazimo u sastavu ugljenohidrata.

Za razliku od probiotika, prebiotici nisu živi organizmi. U prebiotike spadaju inulin ili galaktoligosaharidi, koji se ne mogu razgraditi, u tankom crevu i dolaze u debelo, gde služe kao plodno tlo dobrim bakterijama.

Foto: Envato

Dakle, prebiotici su hrana za odabrane bezopasne mikroorganizme u crevima i mogu se koristiti kao dodatna podrška probioticima.

Prebiotike možemo prepoznati po idućim nazivima: galaktoligosaharidi, fruktooligosaharidi, oligofruktoza, inulin i vlakna cikorije.

Njih možemo pronaći u namirnicama kao što su grašak i mahune, ovsene pahuljice, banane, bobičasto voće i beli luk.

POVEZANE VESTI

Zdravlje

Mamograf ispred zgrade RTS-a, počelo zakazivanje, a pregledi od ponedeljka

Mobilni mamograf čiji rad, uz podršku Ministarstva zdravlja, organizuje i sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", nastavlja rad u Beogradu i posle Kalemegdana postavljen je ispred zgrade RTS-a, ulaz iz Takovske ulice, a pregledi počinju u ponedeljak 18. novembra.

11:12Pre 4 d16.11.2024.

Autor

zdravlje

Dr Otašević: Prekomerno konzumiranje energetskih pića dovodi do visokog krvnog pritiska i aritmije

Upravnik Klinike za kardiologiju Instituta "Dedinje" profesor Petar Otašević upozorio je da su kod osoba koje konzumiraju energetska pića vidljivi skokovi krvnog pritiska i srčane frekvencije.

20:58Pre 5 d15.11.2024.

Autor

Prebiotici i probiotici zajedno podržavaju telo u izgradnji i održavanju zdrave kolonije bakterija i drugih mikroorganizama, što reguliše probavu i pomaže funkcionisanju celog našeg organizma.

Takođe, pomažu u prevenciji određenih bolesti. Zato je, u nedostatku probiotika i prebiotika unesenih ishranom, poželjno posegnuti za suplementima koji u sebi sadrže potrebne probiotike i prebiotike.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)