Ko bi mogao da postane novi papa? Očekuje se da u izboru bude i beogradski nadbiskup

Očekuje se da će među njima biti i kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup. Do izbora novog pape Kardinalski zbor upravlja Rimokatoličkom crkvom.

Složeno glasanje otkriće veruju li sadašnji kardinali, od kojih je većinu postavio papa Franja, da su njegovo prihvatanje liberalnih društvenih vrednosti i njegova progresivna reformska agenda otišli predaleko ili je potreban period povlačenja.

Kardinali će odrediti datum početka konklave nakon što idućih dana počnu pristizati u Rim.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

Nakon smrti pape Rimokatolička crkva ulazi u period "prazne stolice"

Nakon smrti pape Franje, Rimokatolička crkva ulazi u razdoblje sedisvakancije, koje označava period u kojem je papinska stolica prazna.

13:48Pre 175 d21.04.2025.

Autor

SVET

Ko je bio papa Franja: Oličenje hrišćanske skromnosti, pozivao na milosrđe, zagovarao mir i razumevanje među ljudima

Papa Franja je bio 266. poglavar Rimokatoličke crkve, odnosno biskup Rima od marta 2013. godine pošto se njegov prethodnik, papa Benedikt XVI mesec dana ranije povukao sa pozicije.

10:51Pre 175 d21.04.2025.

Autor

Posle obreda sahrane pape i pošto se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se skupljaju određenog dana, ali ne pre 14. ni posle 20. dana od smrti pape, u crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, okupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, te u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.

Kardinali glasaju za željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana, pa i mesecima.

Jedini trag o tome kako teku izbori je dim koji izlazi dva puta dnevno od paljenja kardinalskih glasačkih listića. Crni dim znači negativan odgovor, a beli dim biće znak da je novi papa izabran.

Nakon što se beli dim podigne, novi papa se obično pojavljuje u roku od sat vremena na balkonu koji gleda na Trg svetog Petra.

Viši kardinal koji učestvuje na konklavi objaviće odluku rečima: "Habemus Papam" (Imamo papu), a zatim će predstaviti novog poglavara njegovim izabranim papskim imenom.

Katolička crkva trenutno ima 252 kardinala, od kojih je 138 mlađih od 80 godina, odnosno s pravom glasa. Čak 109 kardinala sa pravom glasa imenovao je papa Franja, 22 njegov prethodnik Benedikt, a pet Papa Jovan Pavle II.

Foto: Tanjug/AP/Andrew Medichini

Kardinali se "stvaraju" na ceremonijama koje se nazivaju konzistorijumi, na kojima dobijaju prsten i zaklinju se na lojalnost papi.

Papa Franja održao je deset konzistorija i svakim od njih povećavao je izglede da njegov naslednik bude neki drugi neevropljanin, ojačavši Crkvu u mestima gde je ili neznatna manjina ili gde raste brže nego na uglavnom stagnirajućem Zapadu.

Većina kardinala vekovima su bili Italijani, osim u periodu kada je sedište papinstva bilo u Avinjonu – između 1309. i 1377. godine, kada su mnogi bili Francuzi.

Iako Evropa i dalje ima najveći udeo kardinala sa pravom glasa – oko 39 odsto, to je pad u odnosu na 52 odsto 2013. godina, kada je papa Franja postao prvi latinoamerički poglavar Katoličke crkve. Druga najveća grupa izbornika dolazi iz Azije i Okeanije, sa oko 20 odsto.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)