Top teme:

Rat na Bliskom istoku Protesti u Srbiji Donald Tramp Izbor urednika

SVET

(FOTO) Kako je Džimi Karter "zavarao" smrt - bivši predsednik SAD slavi 100. rođendan

Bivši šef Bele kuće slavi stoti rođendan godinu i po dana nakon što je počeo da prima palijativnu negu.

Samo se čekalo da porodica javi. Redakcije su imale spremne tekstove o njegovom odlasku. Na društvenim mrežama već su kružile oproštajne poruke.

U februaru prošle godine, Džimi Karter je počeo da prima palijativnu negu i niko nije očekivao da će izdržati više od nekoliko dana.

Danas, godinu i po dana kasnije, nekadašnji američki predsednik puni sto godina. On je najstariji bivši šef vlade SAD.

Ponovo je uspeo u nečemu za šta su svi mislili da je nemoguće. Prvi put mu je to pošlo za rukom kad je, na iznenađenje političke elite i sopstvene porodice, pobedio na predsedničkim izborima 1976. kao kandidat Demokratske stranke.

Karter je bio 39. šef vašingtonske administracije. Služio je jedan mandat od 1977. do 1981. Isticao je da je jedini predsednik od 1945. koji nije započeo nijedan rat i koji nije poslao nijednog vojnika na front. Posle njega, isto su tvrdili i Donald Tramp i Džo Bajden.

Obeležen talačkom krizom u Teheranu

Pre nego što je ušao u politiku, bavio se uzgajanjem kikirikija. Od svojih farmi je napravio uspešan biznis. Kao i mnoge demokrate iz južnjačkih država, u početku je bio pobornik segregacije. Kad je postao guverner Džordžije, poručio je da Amerika mora da prestane da diskriminiše Afroamerikance.

Kako je 1978. posredovao u mirovnim pregovorima između egipatskog predsednika Anvara Sadata i izraelskog premijera Menahena Begina, pripisuju mu se zasluge za ovaj sporazum poznat kao Sporazum iz Kemp Dejvida.

Pisalo se da je nagovorio dvojicu lidera da se 13 dana zatvore u američkoj vojnoj bazi sve dok nisu pristali na dogovor. Nešto slično dešavalo se mnogo godina kasnije na pregovorima u Dejtonu. Za vreme njegove vlasti potpisan je i sporazum kojim je Amerika dozvolila Panami da upravlja Panamskim kanalom.

Karter se kao predsednik suočavao s energetskom krizom i teškom ekonomskom situacijom. Inflacija je rasla a nezaposlenost dostigla 7,5 odsto.

Ipak, njegova politička sudbina zapečaćena je talačkom krizom u Teheranu. Posle svrgavanja prozapadnog šaha, iranski studenti su 1979. upali u američku ambasadu u Teheranu i diplomate uzeli za taoce. Karterova vlada nije uspela da ispregovara puštanje diplomata.

Propala je i tajna akcija za oslobađanje talaca – helikopter poslat u misiju u Iran se srušio, odnevši u smrt osmoricu američkih vojnika. Usred talačke krize, Karter je izgubio izbore od republikanca Ronalda Regana. Iranci su držali američke diplomate 444 dana i oslobodili ih na dan Reganove inauguracije.

Kao američki predsednik, Karter je posetio Beograd 1980, mesec dana posle Titove sahrane, na koju je poslao svoju majku. U tome se učitavao poseban značaj koji je Jugoslavija imala za Ameriku u vreme hladnoratovskih podela. Karter je poslednji američki predsednik koji je posetio Srbiju (Bajden je bio u Beogradu u svojstvu potpredsednika).

Kad je sišao s vlasti, predvodio je humanitarne inicijative. Organizacije koje je podržavao gradile su kuće za siromašne u SAD i borile se protiv nemaštine i bolesti u Africi. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 2002.

Pregovarao je i oko nuklearnog naoružanja sa Severnom Korejom i posredovao u kratkotrajnom primirju u BiH.

Tokom rata 1994. sa suprugom je otputovao u Sarajevo. Na sajtu Karterove zadužbine stoji da je nekadašnji američki lider otišao u Bosnu na poziv tadašnjeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića. Karter je tražio od Karadžića da otvori sarajevski aerodrom, oslobodi zatvorenike i dozvoli slobodno kretanje konvojima Ujedinjenih nacija.

Kritikovao NATO bombardovanje Srbije

Karterovi naslednici u Beloj kući nisu bili zadovoljni njegovim aktivizmom jer su smatrali da im se meša u politiku. Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999, tražio je od Klintonove vlade da prestane da baca klaster bombe, gađa nevojne ciljeve i uništava života civila. Smatrao je da kopnene trupe treba da zamene intervenciju iz vazduha.

U tadašnjem saopštenju, koje i dalje stoji na sajtu Centra Karter, piše: "Kopnene trupe su bolja opcija od nastavka ubijanja i raseljavanja nevinih civila širom Jugoslavije". Karter je dodao da NATO intervencija ima "dobru nameru, ali da se loše izvodi" i da bombardovanje "nanosi više štete civilima od Slobodana Miloševića". Verovao je da u pregovore treba uključiti i Rusiju.

Džejson Karter, unuk Džimija Kartera, izjavio je za Ej-Bi-Si da je njegov deda doživeo pozne godine zahvaljujući dubokoj religioznosti i ljubavi prema supruzi Rozalin, koja je preminula prošlog novembra. Karter je do pre ulaska u palijativnu negu u 98. godini predavao u nedeljnoj crkvenoj školi.

Pre nego što je ušao u trku za mesto šefa države i porazio republikanca Džeralda Forda, Karter je bio nepoznat izvan Džordžije. Za manje od dve godine, uzgajivač kikirikija s američkog juga privukao je pažnju cele zemlje i pobedio na izborima. Njegov primer nadahnuo je kampanju Baraka Obame, za koga niko nije čuo sve dok kao senator iz Ilinoisa nije započeo kampanju na predsedničkim izborima.

Karter je došao na vlast usled građanskog otpora prema ratu u Vijetnamu i Niksonovoj aferi "Votergejt". Slično se desilo i s Obamom, koji je 2008. dobio izbore na talasu nezadovoljstva ratovima u Iraku i Avganistanu.

Mediji veruju da je Karter poslužio manje poznatim političarima kao primer da ne odustaju od sna o Zapadnom krilu. Prema rečima nekadašnjeg predsednika, niko ni iz njegovog najbližeg okruženja nije verovao da on ima i najmanje šanse u trci za Belu kuću. Kad je saopštio majci da će se kandidovati za predsednika, pitala ga je: "Za predsednika čega?"

Tagovi:

Džimi Karter SAD

Komentari (0)

TV Program